Женски свет

Ево како, рећиће Љубица. Пржењем се каФа, тако рећи, скроз промени. Она се састоји из коФејина, органског тела, које сачињава најглавнији део дејства каФе на организам, а њега има, које слободнога, које везанога за кали до Сем тога ћете у кзфи наћи бегућег ароматичнога уља, али врло мало; за тим-воде до 12°/„. Шта, зар у каФи има уља и воде ?! занитаће зачуђено Иванка. Па да богме, одговори Љубица, сва органска тела у опште садрже велику количину воде у себи. Па најпосле, Ви сте морали видети, како се каФа при пржењу зноји, на што ћемо мало после доћи. А мирисавих уља ћете наћи у, мал’не, сваком семену и илоду. Отуда је ваљада и мирис цвећа, плодова, семења и т. д., прихвати Душица. Да богме, потврди Љубица. Него да насгавимо даље о каФи. У њој ћеге наћи даље масти, доста ћелијскога ткања, лимунске киселине, шећера и декстрина. Кад се каФа испржи, изгуби од прилике B°/ 0 воде, нешто и органских делова, којом се приликом нрави тако звани коФеон (ароматичко уље) који на далеко распростире пријатан мирис пржене каФе ; шећер и ћелијско ткање претворе се у карамел, који даје мрку боју зрнцима, и куваној каФи. Пр жена каФа даје од себе, при кувању, 25°/ 0 растворљивих супстанција, нарочито коФејина, зејтина и т. д У једно) порцији, где се скува обично 15 грама чисте каФе, понијемо ми коФејина 0.26 грама. Дакле већ при пржењу каФа олакша, као што Ви госпођице споменусте мало пре ? примети Иванка. Свакојако, одговори Љубица; пржена каФа буде готово за четвртину лакша. Шта се хоће управо пржењем, да развијемо у каФи коФеон и карамел помоћу топлоте ? запитаће Душица. Да, да, иотврди Љубица, иржење каФе има за задагак, да развије њену арому и баш за то је најбоље нржити кафу у суду, који је веитилом затворен, у тако званим пржонама, ири доста високој темнератури, да се мирисаве материје задрже, и то дотле, докле зрна не постану мрка и не стану се знојити. За укус каФе је врло

добро, да се каФа из пржоне изаспе брз) на какву хладну плочу, јер се онда мирисаве материје за зрнцад вежу и тек их при кувању вода извуче. Па то је онда пржење у шерпењи, тигању и т. д. неиодесно, свакојако каФа мора да изгуби много од свога мириса, приметиће пажљиво Душица Да богме да је, потврди Љубица; па тако је пржење и неиодједнако, некоја зрнцад препржена, а нека недопржена. Ја сам читала скоро негде у новинама, где нрепоручују неки екстракат каФе и хвале га, бог зна како, као што се већ све у огласима хвали; да л’ то вреди што год? запитаће Анђелија. Ах, да, то су Фабрикати, одговори Љубица, који се праве од каФе са дометањем шећера и шпиритуозних течности, рума и коњака. На пуговањима и у рату могу се употребити, јер је из њих лако и сиретно спремити каФу; али не могу се ни из далека мерити са обичном каФом, јер при прављењу изгуби каФа и од мириса и укуеа свога. Ми смо мало пре од Вас, госпођице, дознали, да се на милијоне цената каФе продуцира и троши, рећи ће Душица, то је и ноњатно, кад се узме у обзир, да свака кућа троши много каФе, па где су толике каФане и гостионице, које страшно много каФе троше! Али то ваљда неје увек тако, у том размеру, било? Па да богме да неје, упаде у реч Љубица, тек 1555. год. иодигнута је прва каФана у Јеврони и то у Цариграду, под Сулејманом великим. Ту беше рандеву тамошњих научењака. Сто година доцније почеше пити кафу и у Италији и у Енглеској. Прва каФана у Лондону иодигнута је 1652. год., а у Бечу, за време велике оисаде, 1683. год., беше један Србин, који је ирву каФану отворио. У Немачкој нак беше још почетком овога века каФа ирава реткост а данас је већ и у најскромнијој кући свакодневно пиће. Из почетка су строго забрањивали каФу у Јевропи; али трошење исте развијало се, уз пркос томе, све већма и већма, тако да и данас јога непрекидно напредује. , Пре неколико година, рећи ће Петрија,

178

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 12