Женски свет

куваних шљива и других иосних јела. Мара приправи у једну малу чинијиду меда. „Однеси Зоро, ову саћурицу с ораси и кажи оиу, да можемо уносити сламу.“ Зора једва дочекала. Све лети! „Еј Перо, Перо, где си, ајд брже 4 , виче попадија. ~Дед сламу.“ Пера донесе иуну корну сламе. Попа узе први, за њим Мита, па Лаза, па попадија, па Мара, иа Зора, а наноследак чича Пера и Јела слушкиња. Попа одпоче „Рождество“ а сви за њим. Разлеже се кућа од појања За тили часак обасуше собе сламом, и на сто иросуше по мало, Мари се ово све учини некако чудновато. али тако мило, тако евето, „Хајте децо, поставите сто а ја ћу дотле да скувам „вареник“.“ Мара и Зора све трче. „Немој снајо, заборавити, да поспеш мало жита по столу.“ Мара послуша Затим унесоше вечеру. Помолише се Богу и сви поседаше око стола. „Дед прво замедљане ракијеЈ Мара послужи. После вечере прекрсти попа собу с ораси затим стаде бацати орасе а сви млађи купе. Мара се отима еа Зором а и Јела и чича Пера уђоше. Јела доби пуну кецељу ора. У соби топло, пријатно, а сви су весели, да не мож’ бити веселији. Мара се сети досадашњих Божића у родитељској кући, где је увек било ваздан гостију, али све је било онако страно није било овог правог, тихог, божићњег весеља. „Је си л подпалио бадњак, чича Ilepo ? ‘ „Па дабогме! Све иуцкара у иећки.“ Мара отрчи да види. У иећи гори велика иањина. То је бадњак. Пона само смеши и гледа задовољно за својом снајицом. Ал ево и коринђаша. Мара се чисто трже кад зачу под прозором прво „Рож дество“ а затпм „Коринђе, меринђе, гшда/ј Петру палицу, да забије грлицу“ иа на последак: „Бог ће нама здравље дати, здравље ћемо газди дати, а газда ће нама ора и колача.“ То су коригфагаи! Попадија узе колача, ора и јабука и пружи кроз прозор малим коринђашима, којн весело одоше, да на другом месту иаставе своју иесму. Прође и бадгве вече. Освану Божић ! Мара се трже иза сна, јер звона зазво* нише на јутрење а тон огласи, да је осва-

нуо празник вад празници: Божић! Брзо се разбудише сви укућани, обукоше се свечано па хајд на јутрење. Мара је сад први пут на јутрењу. У цркви је још тама, сад тек пали црквењак свеће у полијелејима ; мало ио мало па се напуни црква света, сви старији пале свеће или провлаке, и на|едаред сину светлост као у но дана. И у Мариној души сину светлост сјајнија од свију свећа и необична радост исиуни јој срце! После јутрења одоше кући. Свако их поздрављаше са „Христос се роди“ а сви одпоздрављаху „Ба истину роди!“ Лаза опали из пушке. После отидоше мушки у цркву а попадија и Мара кувају ручак. Попадија умесила чесницу и метла „цванцик“ у њу. Дође време и ручку. Прво поиа и попадија изломише чесницу: ово Богу, па кући, полаженику, иа путнику, па онда свима домаћима по старешинству, Сви траже цванцик. Полаженик нађе цванцик у свом комаду. Јелин најмлађи брат је полажеиик. Он је најбољи ђак, па га је господин попа позвао за полаженика; ое је читао данас апостол. Затим попа начне здравље и иружи сваком но парче. На столу гори свећа заденута у божићни колач. Ручак прође и Мара устаде да сиреми сто. „Е то се не спрема“, рече поиадија. И Мита јој разјасни, да је то српски обичај, да се сто за сва три дана или бар за прва два дана не мења. Мало поседаше а на једаред се зачу звонце. „Ево вертепара“, узвикну Зора весело, Уђоше и вертепари с вертепом. Мара не може да се нагледа и наслуша. Цар Ирод са круном на глави, па источни мудраци одевени у стихаре, поје, да их је милина слушати. И њихов иолаженик је међу њима Оп им пружи гвоздену кутију с речма: „Ја сам цар 1 1етар, летим ко ветар, носим чутуру вина да наздравим свима Чутура се одмиче а Форинтача домиче!“ Зазвекташе новци у гвозденој кутији и вертепари оду. Први дан Божића ироведоше код куће, јер је таки обичај. Други дан одоше до куме, па после редом обиђоше све родове и познанике. Свпма се допада нова млада јер до сад су је тек једаред видели, о

186

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 12