Женски свет

носи Француска, отишао je нротив воље | очеве у Париз да учи, и он му је, с тога, | запретио да му се више и не враћа кући. Дечко је могао продужити учење само благодарећи старању мајкином, којамује сваке недеље слала велики лебац по једном екелеџији. Оваки слични примери налазе се много у псторији великих људи. Находећи се стално с децом, занимајући се с њима, мајке са свим природно, служе за образац (углед) деци, и својим угецањем, евојим нримером, потстичу децу да усвоје и развију њима одговарајућа својства. Према томе, велики људи гледа јући у своју прошлост, често признају, да су они у свему обавезни својим мајкама. Наполеон је говорио : »Њој сам ја обавезан евима мојим срећама и добрима, које сам ма кад учинио.“ Он чак држи, да може казати ову општу сентенцију: ~Ја, не су мњајући, тврдим, да сва будућноет детета зависи одматере/ Шатобријан је говорио: „Ја сам обвезан мојој мајци славом и срећом мог живота, јер је она задахнула у мене веру. и Речи ове тим су значајније што Шатобријан даље додаје: г Сви укуси моје мајке били су диаметрално супротни укусима мога оца.“ Сличних примера о огромном утецају матере на развиће знаменигих људи, могло би се навести још много. Развиће карактера Наиолеона 1., без сваке сумње, вршено је иод веома значајним угецањем његове мајке, Летице Ра молини. То је била веома енергична неиоколебљпва и храбра жепа. Пошто је била принуђена бежати од евоје куће, услед гоњења од својих непријатеља, она се крила у сред кршева, у нештере; нредузимала је дугачка путовања пешке и ииаче, пенграла се по стрмим стенама; проводила ноћи па голој земљи; суделовала у бојевима сачувавши хладнокрвност и спокојство духа и у најтежим случаЈевима. Своју децу она је водила и чувала тврдом руком Кад је било нужно, она их је кажњавала и није им опраштала ни једну погрешку. Она је ст јала изнад обичних материнскнх слабости, и тражила је од деце строгу нокорност. Сам Нанолеон говорио је о њој: „Моја предобра мајка имала је

мушки, горди и сувише достојанствени карактер. Њежиост њена била је строга; она је награђивала и кажњавала увек, стављајући нам у рачуи и добро и рђаво. Она је мрзила лаж и кажњавала је за најмању неиослушпост.“ Навике кнапретку и нослушпости биле су усађене Наиолеону од његове мајке. Мајка Гете-а зпатно је угецала на раз виће поетског дара свога сниа Опа је била истински срећна само тада, кад су се деца скупила око ње слушајући како она прича ма какву Фантастичну причу. Она је умела одлично састављати и причати и владала је шромним уображењем, које је за цело и свом сипу иредала. У разговору о сину, она је често говорила: „Мени никад није било досадно причати Волфгангу разне историје, а њему пикад иије било досадно слушати их.“ Млади Волф ганг са своје страие нак, предавао је те ириче друговима, изумевајућп и сам пове, и тим је заиосио своје другове вршњаке. По његовим речима опи су се понјсили његовом дружбом, јер пм је причао све занимљивости пз историје. у којима је често Фигурисао као херој, уверавајући их, да су се с њнм дешавали најстрашнији догађаји. Но све ово тиче се великих људи и матера, који се одликују особитим својствима ума и срца. Али човечанство се састоји из обичних људи и жеиа, а не из таквих; па какве је изводе о њима могуће учипити у погледу овог иитања о значају матера у образовању великих људи. Слично томе, што су у животу и образовању великих људи матере често играле видљиву улогу, такође то исто бива и у историји образовања сваког човека Мајка је најближа детету, она је ирва и главиа васпитачица. Позиати и погодити иреовлађујуће г.<авне паклоиости п епособпости детета, потпомоћи и изоПгтрити њнхово развиће, бринути се да дете има сва деци нужна својства све је то њена дужпост. У врло даровиге деце њихова иреовлађујућа својства виде се јасно, а у обпчне. приметити та својства теже је, јер се она мање истичу. За тим, мајка, која сама не влада никаквим особепим галентима, мора

6

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1