Женски свет

се оптеретити редовним утецањем на своју децу и њиховим правилним васиитањем, јер је то за њу теже него за даровиту мајку. У тим случајевима т. ј. и при умењу познати особености неког детета, и правилно руководити развиће њихово, мајка је оиет дужна тражити иомоћи у науци о човеку и његовом васпитању. Свака мајка треба да је сзбиљно спремљена за вршење својих материнских дужности, а једна од најглавнијих тих дужности јесте, вештина правилног васпитања деце правилног појимања дечје личности и управљања њоме. Жене треба да походе за њих удешене материнске курзеве, о којима јеговорено у првој свесци * Ти курзеви, или разреди, неопходно су нужни не само за обичне жене, које не могу рачунати за свој посао на своју природну разборитост, него и за најзнатније, јер и оне с потребном спремом много боље ће испуњавати своје материнске дужности, него без спреме. На нр. мајка Линејева је урадила, што је дала могућности свом сину, да се за нима предметом, коме га је незадржано вукла његова природ ia наклоност, ну још боље би било, да је она могла узети активног учешћа у занимању (забави) сина, макар само у иочетку, да га руководи у томе; или, да је могла постарати се за развитак и других његових способности, да би се избегла крајња једностраност у психичком развићу дечка (ту једностра-

* У Русији иостоје школе за матере, а у великим варошима постоје, као приватна друштвена установа „родитељска друштва“, на којима стручна лнца, лекари и педагози, дају родитељима нужна предавања о васпитању и неговању деце. - Црев.

У Кладову, 25. новембра 1894. год.

ј ност Линеј није избегао). Управо, може ! се рећи, да матере, које су много иома! гале својим синовимада буду велики људи, [ чиниле су нолусвесно, готово случајно, не ! дајући себи јасног рачуна. о узроцима њилове помоћи пи о важности њихових носледица т. ј. онога у чему их помажу. Оне су се чието нокориле као неком инстинкту, Мајка Гете-а рано је будила стваралачку Фантазију свога сина, причајући му разне приче и историју. Но у колико је све то корисно? Храњење дечјег ума Фантастичким причама зар не доприноси битну штету развитку деце? Ето, овима и сличним питањима мати Гете а није се занимала. Рецимо, дајеона учинила корист, а ие штету, свом < ину, али другом детету, с другим психичким развитком, ово васпитање могло би бити врло штетно. Таква полусвесна радња не иде увек по редовном путу куда треба; она лако може залутати, удаљити се од истине; лако може допринети толико исто штете колико и ко ристи, па чак и више штете него користи. Наполеон је претеривао тврдећи, да будућносг детета посве зависи од матере, ма да у многом, и то баш у главном, она, без сумње, зависи и од матере, и то од такве мајке, која се редовним путем спремала за извршење материнских дужности. Мајке, које желе, да им деца постану ако не велики, а оно добри и образовани људи, морају се, пре свега, старати и саме да буду добре, образоване и умне. Мајка, без сумње, дуго време служи за углед својој деци у свему, а зна се да су способности и склоности детета за подражавање велике. С руског нревео

Ђ. С. Којић, учитељ.

НАШЕ ОГЛЕДАЛО.*

Није то проста Фраза, ако ко рече: ми ј наиушгамо своје, ми назадујемо! Не, то | * Ово је један одломак из повећег рукописа. краћи у Сомбор. „Бачванину 11 . Ево сад уступам место бити у овом листу.

„Не види нико горе, Мутне су ноћи те; На бурном мору плови Све благо наше, све! Змајован

Змајован.

је права истина. Напретка нема онде, где нема љубави према своме. Уздаси нам не помажу над развалинама изгубљеног, нити се њима изгубљено повратити може. Нехат и немар наш ископао је доста гробова, у Пре четир год. изишао је један одељак много „Ж. С.“ држећи, да ће овом одломку најбоље Ј. 3. М.

Ј. З. М.

Бг. 1 ЖЕНСКИ СВЕТ.