Женски свет

духовитошћу, кад женском нежногаћу, добротом, племенитошћу, па тек љубавлу женскиње је често лакгае нобеђивало и цељи стизало, него мугаки до зуба наору жани. У старој историјп има вигае случајева, да су женске депутације умеле да ублаже и најгрозније тиране и победиоце својих народа, а у целој иначе прошлости човечјој не један пут је судбина читавих народа и држава била у женској власти и све то без војске и муниције. Мислећи да ће и наше читаоце занимати, да читају што о неким славнијим женскима, ја сам се решио, да пО страним изворима израдим неколико слика о таким женскима. Пре ових слика пак, нашао сам за потребно да напишем неколико речи у име увода. Женскиње се, као и мушки, истицало кад са добрим, кад са рђавим утецајем. И међу њима било је таких, које су своме времену и кругу своме биле благослов, а опет и таких, које су бил& клетва за своје доба. Ја се не ћу ограничавати ни на једне ни на друге иримере. Ове слике, које ја мислим изнети, имају просто ту задаћу, да покажу какве су биле те женске, које су се истакле изнад обич них жена, и чиме, и како су се истакле? Повлачење моралне поуке из њих или ма какво коментарење ту је са свим излишно, јер је ова лектира намењена одраслијима, који ће и сами умети то учинити. Слике ће ове изаћи без икакве системе. Оне су прилошци за можда евентуално сисгематски уређену збирку о знатнијим женскима, ако се joiii више њих буде латило тога посла, те да се може така збирка издати. Толико сам сматрао за иотребно да кажем као увод за оне слике, које мислим изнети у овом лисгу. Но још нешто има, што ме је подстакли, да пишем овај увод. То је намера, да покренем мисао, да се и код нас почне прибирати грађа из живота знатнијих Српкиња. У нас се нише баш доста (нарочито о оном што нам ниј'е потребно), али о знатнијим Срнкињама најмање се писало и пише. Можда је и то један од оних узрока, што данашње Српкиње несу толико одушевљене као некад. Признавање врлина мати је врлинама, а иример је ваљда најважнији васпитни Фак-

тор. Без тога двога слабо може бити васпитног утецаја. А нашем женскињу то оскудева. Занимљиво је впдети, како и сам народ као да је и знао за ове принципе још онда, кад није било књига и листова. У народним умотворинама може се наћи врло обилате и драгоцене грађе, како је народ примерима васпитавао женскиње, да буде племенито и честито. Ја ћу да покажем неколико таких примера. Јевросима, мајка Краљевића Марка, јесте васпитан пример за српске матере, да уче децу, е им је боље изгубити главу него своју огрешити душу; Косовка девојка је узвишен пример женске дужности у добу кад народ ратује; Маргита девојка, која се убија уз сремског војводу Рајка, јесте карактер, да ни за Српкињу нема среће, кад за народ нема; песма о јетрвама Бинци и Ковиљци има тај васпитан смер, да шири љубав међу јетрвама, и да ове пазе сирочад друге као рођену децу; сиротица Мирко у истој песми служи за пример, како треба бити захвалан за доброчинство ; приповетке о вредним и лењим девојкама, о злим маћехама и т. д , све су то лепе васпитне слике, којима је народ будио у женскињу хуманизам, правдољубље, истину, вредноћу и поглавито пак народно грађанске врлине. Таки примери и данас имају више уте цаја, него ма колико дуго моралисање. Само, ово је друго доба. Траже се живи примери, слике из јаве узете. Код нас се пак ти примери слабо износе Признајемо, да баш и нема врло много грађе за то, али и колико је има, лежи забачена, а многу је заборав за увек покрио. Да је нак и српски народ имао користи од свога женскиња, може се видети већ из ових неколиких примера. Јелена Симићева, кћи попа Аврама Симића у Косову у Далмацији, подстакла је Доситија да се ода на књижеван рад. На њену жељу Доситије је прво превео неке одломке из беседа Златоустових, па се после његов књижевни рад оиако обилно разгранао. (В. Житије архимандрита Герасима Зелића.) Српкиња Демелићева, удата Тирка, израдила је код свога мужа пет хиљада Форината за штампање Вукова речника. Каква лепа и ве-

Бр. 3 ЖЕНСКИ СВЕТ