Женски свет

лика помоћ за оно време и то за најзнатније зар књижевно дело српско, које без те номоћи ко зна, би ли било пзашло на свет. Па зар се не би могла међу знатније Српкиње убројати и жена Вукова, кад сам Вук овако велн: ..Без моје штаке, без моје добре жене и без мога племенитог пријатеља Копитара ја нит’ бих био човек нит’ снисатељ/ 4 Па ређа појава је и Пунктат* рка, жена Сима МилутиновићаСарајлпје, која ]е умела разјапиппвати тешки слог свога мужа који ]е и многој ученој мугакој главп посла задавао. За Шилерову жепу Шарлоту вели Јулијан Шмит, да је она била своме мужу потнун оиуномоћепик за Iкегов дух, његове пдеје, мисли и брнге, те да п њој нрппада нешто признања за Шилеров рад Тако п код пас пма заслуге за кп.ижевпосг п верпа п раио премппула Змајева љуба Ружа, jej) п њој имамо да захвалпмо за »Ђулпће, и „Ђулпће увеоке ', којој сам Змај овако нева: „Отворила си чесме Кроз горе убаве, Задахнула си песме, Да славу пр°славе.“ IГа нашло би се уз остале зиатпнје Срп киње јсш доста љуба великпх српскпх л>уди, које су биле врспа помоћ својнм мужепима, као што пам ]е лањскс године изнео један таки леи иример Бркнислив Стапојевић са животописом Елодије Мијатовића, жене вредног Чеде Мијатовића. Кад би се оваки разни иримери при бирали, и временом у збнрци издалп, то бп они имали велике вредности за буђење духа и одугаевљења у српском женскињу. У овај посао спада п прибирање грађе пз жпвота оних срнских матера, које су од пеговале народу свом ваљапе синове, који су постали славнн и велики. Мпгроносни несник Никапор Грујић пред смрт своју овако се пежпо сећагае сво]е мајке: . „Мука, мука! јао мајко моја, Да ми је сад нежна рука твоја, Да ме мете на зелену траву. А из траве подигне ми главу. Да ми рекне : како ти је, сине, ila сва ова мука да ме мине!“ Т>ура Јакшић онет. овако је певао: »0, мајко, мајко ! о мила сени !

Од кад те.мајко нисам видео, Никаква добра нисам видео“ .... Те Јрнкиње, којпх су се синови њихови с тојјико пијетета сећали, могле су бити само узор матере. Таке би ваљало овековечитп, и то да се опгаирпије опише њихов живот и њихово утецање на децу, а пе тек да се сухо рекпе: „матери му је бпло име“ Шилера и друге своје велике људе ноносе п са њпховим матерама п иишу чптаве студи]е о њима. Па п уз велнког Александра сиомиње се и име његове матере Олимиије, а данас кад се Небројено нута више пише него опда, да се многнм мате рама великих српских Јвуди и у с. мом народу ни име не зна ! Ја мислим. да не би било без иитереса кад би се знала имепа и оних жепских, и по ihto шта из њихов.а живота, за ко јима су се заносили нагаи песници и ве лики људи, Сиомиње се п дапас Даптеова Беатричс и уз п>у Примавера, Петраркина Лаура, Шаролга Кестпсрова која је била повод, да је Гетс написао свога Вертера н могло бп се ређати ]опт много таких имена, па ваЈљда не би било нигнта зазорно, да се зна што на пр и о оној жепској ко o] је Брапко. како је нађено у његово] посмрчади, овако певао: „Код мене кад си, мило злато моје, Голе и онда вас имадем свет, Далеко кад је од мене лице i воје У залуд цвета онда цвеће разно, Кад све ]е тада све је мени празно.“ И ко]ој је r ßypa Јакгапћ паписао одељак ~Љубав“ и којој је Каћанскп певао: „Ти ме зовеш светом твојим Тај сиет, велиш : да ти сјаје Ја ћу тебе: прпум мојим, Што том свету светлост даје.“ Спомспућу још, да ]е у листу „Ма; тици“ од 1868. год. пзшнла лепа збирка ; о срнским кра.вицама. Но штета. што се | писац тих расправа бави само са пореклом срнских краљица а не спомиње скоро ни ; шта о њихову каракгеру, н>ихову утсцају ! па народ, рад им у нородпцп. у држави ј и т. д. ппо би такође имало велику вред! uo.ct. По свој прилици, да је писац тпх

38

ЖЕНОКИ СВЕТ Бр. 3