Женски свет

расправа, паш ветераи мсторик И.чари.јон Руварац, те би добро бмло умолптп га, да те раснраве (претностављајући, да би се напЈло нодатака за тај носао) у сп ме нутим правцима поиуни. Тпме бисмо добили најважнију i рађу из живога наших Сри киња Кад би се уз то и други књижевници иочелп бавитп с прибпрањем г]»ађе о ј другим з i аг mi јим СрикшЂама, .брзо би се ј

(Наставиће се )

| моЈла нздати леиа збирка о томе, која би, ј као што еам рекао. пмала великог маха и | утецаја на дух и еисст сриског женскиња Ако ови редовп буду дали иодстицаја, ј да ее ночне што Јшзмишљати о томе ниI тању ii радптп штп па томе пољу, онда ; они иесу нромашили своју цељ. Сад пак i почињем еа елнкааа лз живота знатнијег сграног женскиња.

НАШЕ ОГЛЕДАЛО.

(Наставак.)

II.

овом(‘ одел>ку требао сам говорити о и ипем ратару и њпховим женскињама. али како ми је то сада немогуће, остављам то за завршни члапак, а овде ћу госорити о нама мушкнма. Ста нимо п ми иред огледало, огледајмо ее. па ћемо, можда, видетп печега на себи, што је узрок да имамо таиих женскиња Имам сииа равна му нема. Леп, финп, једном речи све је код њега ! Па и јесте ! Ето ноћас су полупали но улица лампе, па п он ,је у том друштву био, јер зпате, није он кукавица. иије он Вук Брапковић у н.ему је дух Марка Краљевића ! . . . Тамо у ћошету седи одабрапа дружина Пред њима је вино и они се иочесто ку цају а уз то милозвучним гласом певају : Који не зна кад треба За чашу узети Није „Србин већ је изрод Тог ће земља клети! У руке чаше браћо Винце нас зове сад! Е нема вајде! Баш су јунаци! ено сви су искапили, а брат Маринко иочео иевати: Ој зоро, зоро, не дођи скоро! Браћа су весеиа, највеће одушевљење влада. Сад ће доћи ред на родољубиве песме. Један устао, хоће да иде, иопоћје иревалила. „У! куд ћеш ? Још је рано!“ н онд i почеше нричати, како су онда код белог „вола“ до зоре! У јутру ишли кући, а свет све гледа за н.пма Гајдаш их пра-

Пише: Јов. З. Медурић.

тпо А Марпико ће тск рећи • „Нема српскш' веееља без гајдашаГ А један ће : Ал и јеемо оида нротерали. Ја дошо кући, а мој баба ночео да ми чита а ја му само казо: јел’тп ираво? А он ко заливен! И пије шала, шта мислпш увредити така јунака ! Хсј келнср! Дс насни још ову! Седм отићп ћ( fu ! Дед ти заневај ону, знаш ! А па:и певач поче: Та и Бог је вино иио, Кад је стваро свет Па и нама оставио То у аманет! Тек што се лесма евршила наста иема тишина. Један устао да здрави : , ДраЈ а Браћо! Певало ее, иило се, али ее здравило није. Ја иолажем велики значај на здравице у оваким приликама. Ни* сам говорник, па малена моја сиоеобност неће ни нзблиза оиисаги оне лепе врлине, оно родољубље нашег брата Марка, како он то заслужује, али знајући, да ви еви знате цеиити Србина, као што је Марко, који никад не избегава друштва овака, која имају свога „ лубљег * значаја, молим вае да у његово здравље испијемо! Живио те Бог, брате Марко! Певнч иоче: Многаја, многа љета, на MHOiaja љета Та ваљда ће и нама Синут сунце јарко, Коња јаши Србине Ко Краљевић Марко ! Марко ее захвалио на родољубивој

Бр. 3 ЖЕНСКМ СВЕТ.