Женски свет
а он место да ме утеши, он се тек обрецне на мене: „А шта ја марим за те ситнице! То је твоја брига!“ Наравно да сам се ја на то нашла увређена и нисам цео дан проговорила ни речи. А он, нечовек, и не пита, шта се срдим. Ни речи да нроговори, као и ја. Но пгго се данас догодило, то превазилази све. Зато ти и нишем све ово, да те приправим на најгоре. Јутрос, баш седимо за доручком, ал ево ти иисмоноше. Донео је новине и мени писмо од тебе а и Јови једно иисмо. Одмах се задубиемо у читање. Кад сам прочитала твоје иисмо, јата пружим Јови. „Извини, драга Маро, сад немам каде, после ручка ћу га прочитатиА Сва сам се скаменила. До сад је барем твоја и татина иисма читао а сад му и то не треба Тако ме је то разједило, да сам му одмах казала, да није потребно ни после да га прочита, да он јамачно хоће тиме то да ностигне, да и ја његова писма не читам и верујеш ми, слатка мамице, не знам ни сама шта сам му све рекла. А он ама ни речи! Тако сам га мојим говором иоразила, да није знао, шга ће. Али тако му и треба! Данас у нодне искао је од мене писмо, ја му ra наравно нисам дала, а он место да ме моли, он се насмеја и казао ми је, да сам „право дете“. То ме је сасвим разједило и сад не говорнмо! Ето то је све ! Молим те, слатка, рођена мама, дођи, помози. ми, или ми бар пиши, како треба да се владам у такој ирилици, јер си то заборавила да ми кажеш. Поздрав тати и Софији. ЈБуби те небројено иута твоја несрећна Мара.
К. 26/П 1895. Драга моја кЛери! Немам времена, да ти на дугачко пишем, јер иеремо рубље, па морам да надгледам жене. На твоје ти писмо само то исто могу рећи, што и твој Јова, т. ј. „баш си право дете! ц Што се ваше свађе тиче, мислим да не ће бити озбиљна. Саветујем ти, да, и од сад угађага Јови, да држиш кућу уредио и да будеш и од сад искрена своме мужу. Али се у свему држи златне средине. Надам се 5 да ће вас ово писмо наћи иомирене с тога ноздрави и мог милог зета Јову. Поздрав обојима од тате. ЛБуби те твоја Мама. Н 28/ГЈ 1895. Слатка, poijeua мамице! У брзини само ово неколико речи. Све је у свом реду! Добро си ногодила, ми смо се већ иомирили! Мој Јова је најбо љи човек на свету. Можепг мислити, наручио ми је за десет Форината разног семена за моју башту. Зато онда није имао времена да чита твоје писмо, јер је добћо баш онда упутницу, те је сам отишао, да донесе споште. А ја луда мислила, да он не мари завас. Поздрав тати и Софији. Извини, слатка мамице, што ти тако кратко пигаем, али сад ће доћи Јова, да иравимо план за башту. Једва чекам, да ночнем радити. ЈБуби те твоја пресретна Мара. Р s Не ћу вигае дирати Јовин писаћи сто. Дозволила сам му и да иуши у мојој соби, надам се, да ћу му од сад моћи угодити. Горња. Дапица Б.
Даница Б.
КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.
„Срнкиља“. Г. Јован Поповић, проФесор срп. i/‘ више девој. школе у Панчеву и иеровођа тамошње добротворне задруге Срикиња, објавио је у своме листу „Веснику“. да жели издати календар за Српкиње под горњим насловом. Тим путем хоће г. Ј. Поповић, да зближи Српкиње духовно и да их међусобно боље упозна, јер ће календар тај доносити не само поуке и забаве него и слике заслужних Српкиња. За сад мисли изнети шест таких ликова. У иоучном делу биће: 1. кратак преглед историје српског
народа; 2. извод из историје срп. књижевнпсти са списком оних књига, које се могу пружити на читање нашем женскињу; 3. данашње обра зовно стање словенског женскиња (Рускиња, Пољакиња, Чешкиња, Српкиња и т. д ); 4. Чланак из педагогије; 6. чланак из хигијене; 7. иостанак, развијтак и данашње стање наших женских задруга са списком имена свих часница и чланица; 8. мали српски кувар; 9. поуке и напутци за домазлук Чланци ће бити махом из опробаних пера наших Српкиња, које су до сад у књижевности
Вр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.
63