Женски свет

номоки, да је, уираво, уведе и живот. Тада, као и доета давно нре тога и доста дуго после тога, Француски двор давао је у целом образованом свету и свима дворовима нравац у фнном укусу и саломском кретању, и из шпанског двора се обрате молбом на Француски двор, да им ирепоруче какву згодпу личност за дворкињу. На Француском престолу седео је Лудвиг ХIУ. деда Филину шпанском, те су се о молби овога у Француском двору право иородички саветовали. То је било концем 1701. год. У томе савету кардинал Детре ирепо ручи кнегињу Ану Марију од Орсипи удовицу кнеза од Брацијана. Кардинал рече, е ју је он видео у Риму, те поуздано може тврдити. да она има сва она* важна својства, која се за ово место ишту. Она је од нрилике око 40 година стара, и за живога њезина мужа био је њихов дом средишге највиших италијанских кругова Кардинал је за тим још толико много говорио у похвалу ове кнегиње, да су на послетку сви једногласно пристали уз ту личност и овластили су кардинала, да кне гињу Орсини ангажује за шпански двор. Није прошло тек неколико недеља иосле тога, а нрва дворкиња већ је стигла у Мадрид и иријавила се шпанском двору. М гле, каква прзјатна изненада! Лена, виеока, вита женска живих нлавих очију, које се све сијају. Лице лепо и младачко, те ]е изгледала једва за 30 година. А њено сгупање, њени покрети, њен говор били су тако иуни грацијозпости и достојакства, да су сви ногледи остајали на њој, где се само иојавила. Један сведок, који је оио присутан, кад се она први пут поја вила, вели, да он jom никад није видео таку леиу смесу достојаиствености и жен ског чара и милоште. Сад су се сви осведочили, да, кардинал Детре није с иохвалама претеривао Но још су всћма сви били изненађени, кад су видели, како се ова ончинљива жена брзо одомаћила и с каквим разумевањем је отпочела своје Функције. Ту је кнегиња развила толико разума, укуса, умешности и иоузданости у раду, да су се и иајбољи дворски званичници у за-

сенку осетили. Не напуштајући од евога достојанства ни за длаку, зиалаје ипак она сваком да буде пријатпа. Њени су разговори били најнримамљивији; она је у свету много видела, па је све умела врло живо и пикантно да нриповеда, а све што је говорила или творнла било јетако природно и неизвештачено, као да не би ии могло никако друкчије бити. Што је опет требало да прећути, није јој се омакло с, усана ни у часу највећег узбуђења. Ош трим оком умела је да прозре у карактер свакога човека какав у цбиљи јесге, за то jo] је, веома поноснрј и частољубивој, лако било удешавати интриге, пли се иак над свима интригама као пекн цензор ставити. У кратко, ова жепска са жепском оичин љивошћу а, мушким духом, која је имала у себи спојене анђелске дражи са демонским наличјем, била је као наручена за живот у двору. За то није се ии чудитп, што је њено частољубље иа брзо извојевало у шпанском двору највећу моћност, и што је на послетку више од једне десетине година она уирављала кајасима свеколике шпанске државие унраве. Она је прво обезбедила себи утецај код краљице, што јој је већ но звању лако било учинити. Крал, опет био је некако особењачке ирироде, те кад је сазпала све његове и добре и рђаве сграие, лако је умела и над њим задобитп владу. Но Француски је двор тада имао врло јака маха на шпанску унраву, те јој је требало, да и ту буде нримљена. Па и ту се умела додворити. Скоро сваки дан је иисала у Версаљ, како иде краљу и краљици, и та пие.ма била су нуна дипломације. У па риском двору гада је била најмоћнија особа маркиза Maintenon, и кнегиња Орсппи тако је умела и ову ончарати, да јој је маркиза све своје поверење поклопила. Писма, управљеиа на Француски двор, управо прво је ова маркиза отворала, па тек она их је давала краљу. Та нисма су далеко захваћала изван иозива једне дворкиње. Мало uo мало, на се кнегиња Орсини уздигла до најмоћније особе у целом шпанеком двору. Она је могла чиновнике обарати и ностављати. И сами Француски посланици у Мадриду несу без њеног саизвољења ппшта

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4