Женски свет

смели предузимати. Млади краљ шнански, који j'e о женидби својој био тек од 18 год , тано се већ био навикао на моћ ове жене, да је мислио, да без ње управо и ие може ништа свршити. У шпанском двору се већина званичника покоравала управљању кнегиње Орсинијеве, али је бнло доста и отпора. Неки су се нећ толпко жалили Француском Лудвику XIV. на самовољу кнегињину, да је овај напослетку затражио, да се она уклони е шпанскога двора. Краљ Филип узме у заштпту своју саветницу, но напослетку је морао испунити захтев свога деде Лудвика XIV који је све већма наваљивао, да се кнегпња отпусти. Н збиља, 1704. год. једва пакон двогодишњег деловања кнегпња Ор сппи напусти шиански двор. Али њен "длазак одатле није пи мало помутно н.епу наду, да ће се опа инак дочепати своје старе моћи. Допустом Францускога двора настанила се у Тулуну. у средини измећу Мадрида и Париза, и одатле је с пуно дипломације удешавала свој рад ради повратки у шпански двор. И збиља је са својом велмком вештином п успела у томе. Сама шпаиска краљица заузме се за њу и напослетку Лудвик XIV. и еам ио иусти Кнегиња Орсинн но ново заузме евоје место и то с толико ирепредености и вештине, да је сад још боље свој положај угврдила Пре одласка у Шпанску, она оце у фрапцуски двор, да тамо утврди свој углед. Ibeno бављење у Паризу било је сам тријумФ. Сви иајмоћнији Фактори били су очарани њеном примамлнжом појавом. Сам Лудвик XIV. у раво се занео, кад је она нрвм пут била примљена код њега у аудијепцмју. Већи део дана проводио је с њоме у другатву, док се она, бајаги ради опорављања свога здравља, бавила до иролећа у Паризу. Он ]е већ желео и то, да она и не одлазп из Француског двора. Али она није ни помишљала на то. Частољубље iy је вукло натраг у Мадрид, да настави улогу и власт своју Она је прло вешто удесила у Француском двору, ди јој се ири иовратку у Шнанеку да јавпа еатисФакцијз, и тек после тога оде у Мадрид, Ту је иримљена унраво побе-

доносно. И краљ и краљица дочекали су је с највећим одликовањем Њепа моћ била је сад још већа него у први мах Она је била најважнија личност у држави С њоме су се саветовали странм посланици, њој еу подносили извешћа минисгри, па и сами генерали су јој саопштавали ратпе планове. Ко се није на њу ослањао и њој повиновао, био је немилпце огпуштен. Крај таке моћи она је израдила, да је при склапању мира у Утрехту (1713. г.) између Шпанске и Енглеске ушло и то у уговор, да ће кнежевппа Лимбург у Низоземској припасти кнегињи Орсини, те ће она бити у њој неза виепа владарка. Тај положај доносио би јој годишње 30 000 круна прихода, па тек елава, да она има своју кезависну државу! Но ова жеља није јој се испунила Немачка и друге државе несу хтеле да одобре ту тачку у уговору. Али је она ипак имала непгго користи од тога: сад су ]ој говорили ~вагае височанство*. што је њеној таштипп веома годило. У томе се деси у шнанском двору важап догађај. Краљица шпанска приликом порођаја (трећег је сина родила тада) умре. То је било 14. Фебр. 1714. Кнегиња Орсини и поред својих година осећала се и доста младом и доста достојном, да седне управо уз краља на престо, дакле да му жена буде. Да би ову цељ постигла, она је све и сва чинила. Млади краљ, човек суморне, сентименталне природе и слабе вол>е био је смрћу своје жене јако дирнут, те ]е још лакше било владати над њим него пређе. Кпегиња је непрестано ходила око њега и у свему му угађала. Чак је и један манастир дала преуетројити краљу за етан, јер он се у Мадриду није добро осећао. Она је толико овладала кра љем, да он ни с ким ниједолазио у додир до с њоме. Она је ностала потпуним господарем ситуације, безобзирно и самоволшо је радила штогод је само хтела. Велико али потајно незадовољство завладало је с краљевог држања нарочито међу коморни цима. Но јавно нико није смео да дигне свога гласа, јер би/гпме иагубио милост кнегињину, а то је зпачило и милост код краља.

Бе. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ