Женски свет

место свидело згодније за војнички положај. Жени му баш није била по вољи ова сеоба, но мужу за љубав преселила се и * она, и ту је провела пуних шест година. Незадовољна у томе месту нашла је она лепе забаве у живом дописивању са некима од евоје родбине и ноглавито са миогим немачким славним књижевницима, који су врло често долазили и к њима у походе. Гете, Виланд, Хердер, Грим, Шлосер и многи други немачки велики људи веома су радо дописивали или лично опћили са овом славном кнегињом. А Фридрих велики толико ју је поштовао, да је говорио : нигде се не осећа тако као код кнегиње Каролине. Сву ову љубав и поштовање од таких великих људи задобила је кнегиња Каролина једино својим личним врлинама. Нежна и топла женска природа: весела и ведра воља; отвореност карактера; милосрђе према беднима и невољнима; загревање и одушевљавање за све веће идеје све се то истицало увек и у њеном нонашању, и у говору јој, и у раду јој, и у писмима. У дописивању била је врло вредна. Није било дана, а да није неколико часова употребила на писање писама. У коликој је мери то практиковала, види се и из тога, што је своме мужу, од кога је доцније више година растављено живела, писала не мање него 2555 писама, која се још 'и сада чувају у хесенекој дворској архиви и сведоче за њену ретку нежност и племенитост карактера. Поред тога сачувала се и многа друга писма, што их је писала родбини и славним људима. Ова је жена била свугде, гдегод је само могла што припомоћи. Снасилац у несрећи; испомагач у беди и потреби; заузимач за књижевност и уметност; главии саветник и Фактор у државној управи, лебдећи као права мати над држављанима својима, за чију је срећу све и сва чинила. Осим напред споменутог министра Мозера она је многе славне људе привукла, да буду чиновници или цроФесори у државном свеучилишту, те се њина држава ванредно дигла у угледу. Она је и многе књижевнике помагала; тако је она ирва сабрала и издала оде и елегјие немачког песника Клопштока. Колико је ова кнегиња своје врлине и

способности у спољашњем свету истакла, jom у већој мери их је засведочила као мати. Имала је 3 сина и 5 кћери и сву је децу тако лепо и умешно васгштала, да и данас немачки писци не могу довољно да се нахвале њене вештине у томе. У њеним писмима има врло много места, која говоре о васпитању њене деце, о начину како она ту дужност врши, и свему томе ни најбољи педагог не би имао шта забавити. У ствари васпитавања и образовања своје деце она се често обраћала ради савета ина тада признате педагоге, те је и тим путем много се користила у вршењу материнског позива. Као ваљана Мати она је на далеко ностала чувена и славна. Када је велики Фридрих испросио њену другу кћер Фридерику Лујзу за свога нећака и престоног наследника Фридриха Виљема 11., писао јој је он: „Ја исповедам, да ме је једино утисак од стране матере и гвена материнска умешност приволела, да нага избор падне на вашу кћер.“ Ова кнегиња је у неколико и по Словене важна, јер јој се једна кћи удала за руског великог кнеза Павла, сина царице Катерине 11. И до руског двора допрлаје била слава ове кнегиње, те Катарина зажели, да једном од њених кћери ожени свога сина. Мислим, да ће ова женидба интересовати читаоце овога листа, те ћу коју више да наведем о томе. Царица Катарина стави се у додир са дармштатским двором и изрази жељу, да кнегиња доведе своје три још неудате кћери у Петроград, те да син њен једну од ових за жену изабере. Кнегиња мати осећала се овим позивом одликована, али је посреднику за ту женидбу, неком господину из Асебурга, дала разумети, да она нема средстава за оирему и трошак на тако далек пут, већ да ће царица бити нринуђена да се сама за то побрине. То се и збило, и Катарина јој пошље једну меницу од 80 хиљада Фор. и осим тога три лађе у Травеминду ради превоза гостију. Кнегиња Каролина крене се с кћерима ночетком маја 1773. г. у Петроград, испраћена силним светом врло срдачно и љубазно, и тек ири крају јуна стигле су у

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5