Женски свет

Царскоје Село, у летњи дворац царице Катарине. Окружена блеском и сјајем, дочекала је Катарина, та силна и поносна „северна Оемирамида“ своје гошће врло свечано и предусретљиво. Но пажњу њену највише је привукла на себе средња од трију кћери кнегињиних но имену Вилхелмина, која највише наликоваше матери. И кнез Павле, у којем су гошће упознале врло образованог и пријатног младића, одлучи се за материн избор и тако се 16. августа младенци прстенују а 10. октобра беше свечана и величанствена свадба. Царица је опремила невесту о своме трошку. Може се замислити како је ова опрема морала бити у правом смислу царска, кад се зна, да је царица Катарина волела раскош и сјај. Али није царица само невесту обасула својим даровима, него и матери и сестрама јој дала је небројено много скупоцених по клона. Које ове поклоне, које путни трошак у новцу ценили су тада укупно на 300 хиљада Форината. Очевидно срећна и задовољна вратила ее мати са остале две кћери тек нри концу године у Дармштат. Но тешкоће тога

дутога пута и чести умори при забавама и славама у руском двору много су нахудили њеном здрављу, јер је већ и пре тога доста слаба била. Не за дуго после повратка из Русије она се озбиљно ноболе и већ и сама није имала наде, да ће више оздравити. На скоро после тога написала је тестаменат, у којем је нарочито желела, да је сахране без икакве параде и то у њеном врту у средини једне група дрва, а које је место највише она сама засађивала. Још није добро ни ославило пролеће 1774., а кнегиња Каролина је 30. марта на рукама своје матере издахнула и по томе је сахрањена у своме врту испод широка хлада'борова и чимпреса. Укопјебио и без звона и без званичие пратње, са свим у тишини, али су гласно јадали и тужили за њоме њени верни поданици и многобројни пријатељи. Кад је умрла, била је 53 год. стара. На гробу њеном дао је Фридрих Велики подићи урну од белог мрамора и натпис тамо кратко гласи: „Femina sexn, ingenio vir. “ (Жеиа по снолу, ио духу муж.) (Наставиће се.)

ОДБИЈАЊЕ ДЕЦЕ.

„Восниташе и обучеше“, руски педагошки лист, који је посвећен питањима домаћег васпнтања, у свесци за месец април има овај интересантан доиис од једне мајке како је она одбила своје дете. „Одбити дете од груди, тоје посао на који се многе мајке тешко, и без вол>е решавају, знајући, да је с одбијањем везан један цео ред ноћи без спавања У књигама, које говоре о деци, има ваздан поука о томе, како треба одбијати децу од.дојења, али ја ћу у овој малој белешци да обратим пажњу матера и лекара на једно средство, које је мени лично учиниЛо велику номоћ, особито при прекраћивању ноћног хранења, а о ком ја још нигде нисам читала. Оћу да говорим о утецаЊу музике. Пробајући на мом ирвом детету, ја с.ам била поражена добијеним. еФектом: при првим звуцима гласовира плача као да није било, детеје брзо ућутало. Са другим детотом добијем још бољи резултат. Ово је било слабије и каприсније него прво. Кад се ноћу пробуди, а не добије хране, као

што је научило, оно се тако бије и дере, да је било страгано и гледати. Музика од један пут прекратила је плач и сузе. Ја сам тако свирала ио 2—3 пута на ноћ, три ноћиједно за другом, а четврту ноћ то већ није било потребно дете више није тражило груди У оба случаја музика је ноказала са свим задовољавајуће дејство. Наравно, музика, која је мелодична и тиха. Она, вероватно, утиче.на свако дете, само може бити не у подједиакој мери. И заиста, шта може боље успокојити дете - трчање по соби, лупање, шушкање устима, или тиха мелодија гласовира? Неки лекари ирепоручују куиање ноћу у време кад је дете научило јести, но мени се чини, да је то лакше рећи него учинити; да и ие говорим већ о незгоди спремања каде ноћу. и колико ће дете плакати за то време, него и ако га метете у воду, да ли ће се умирити, u то је питање. Средство пак, о коме ја говорим, лако је извршити, наравно тамо где има гласовира. Не знам, али на сваки начив, слично дејство добило би се и од звукова другог ма каквог инструмента за свирање, но ia о томе не могу говорити“. Превео Ћ. С. К.

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ