Женски свет

Шајкашима, да у течају од 8 дана предаду своје прилоге гђи наченици Ј. Радовановићки, која ће носле то с тајником отправити управном одбору „српске задруге“ у Ковиљу ; да подели међу Шајкаше нострадале у Жабљу, Мо шорину и Вилову. У овој је седници прочитан допис месне срп. правосл, црквене општине, којим јавља. да је ред. глав. скупштина црквена доделила овој задрузи на њену молбу 600 ф. припомоћи за издржавање друштвеног забавишта на идуће три године, почињући од почетка идуће школ. 1895-6. године, али с тим, да се примају деца у забавиште бесплатно и да се забавиште npe-

мести ближе ередини нашег народа овде. Одбор је нримио приномоћ са захвалом и настојаће, да нађе згодну кућу за забавиште ближе средини нашег народа или нод најам, или да купи. Но уједно решава ; да се умоли општина црквена, да одустане од потраживагва ; да се приме бесплатно у забавиште сва деца, из разлога, што ће се на тај начин препунити забавиште ; па ће искочити потреба, да се одмах и друго забавиште диже ; а тешко је одбијати родитеље Него да има месни школ. одбор на пријаву родитеља одредити известан број сиромашније деце ; која ће се бесплатно иримити. Тако се може одржати граница, да се школица не претовари децом.

ПЕСНИШТВО.

Сестри.

Њене чари.

K '1\ а Д румен ocue вечером небо илаво, На гроб ти дођемо: ја, мати са Станом На гробу твом ирво молитву читамо, Ижљубимо крстић сви редом са Станом Тад те мати зове јединицом њеном, А ја опет својом најмилијом сејом, А јединче твоје то не уме стати, Већ вриском те виче: мати, мила мати !

У Турији 1894 ,

ти коеа најдивније плава Од ње ти је чисто нозлаћена глава Чеоце ведро, високо и снежно, Алавастар-лице румено, на нежно, Обрве ти као уписане стоје, Нацртано густе ; а гараве боје. Такве су ти живе, огњевите очи, Загонетно нуне тајанствене моћи • Свако ти ка' верно огледало служи, Одају те оба; каква си по души. Српске ти врлине унутрашњост крије, Млађано срдашце нлеменито бије. Усне су рубини, тек истину кашћу;

Кад на земљу сутон лагано се спусти, А гробови гробља поостају пусти ; Дома се крен *мо а ћерка ће твоја: „Је л’ ; ујо ; зар с нама не ће мама мојаУ !“ Срце се стегне, речи.не може рећи Та то су болови да их нема већи’ !. . Па докле ће тако ? Бог би благи знао ! Само кад би мајци бар утехе дао . .

Јован З. Медурић.

Већом и од меда обливене слашћу, Зубићи ти више од бисера вреде, Већ и на њих само завидљиво гледе! Како су ти чедни снег-прстићи ; рука, Право ; гипко тело ; какова си струка! ПКћерно је млеко мајушна ти нога . . Бадава су речи у похвалу тога! Ни у пола кад се представило не би Све је тако љупко гиздаво на теби ! Сјајно црне очи, плаве уз то власи И без другог то су бирани украси! Не може ти баје изређати нико, Ој дивотно лепа ; несравњива слићо!

Ив. М. Поповић.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6