Женски свет

Шта сам синоћ . . .

Хајде, злато . .

МЈ Tii сам синоћ награјис’о! ГГричаћу ти, злато,- сада ; Баш сам ти се застидио Тако јако к’о никада Баш пред акшам 1 ) к’о обично Мспред твојих нрођох врата, Кад угледах да се нешто Миче ту иза каната 2 ). Па како сам и онако Био нешто добре воље, Сами шејтан 3 ) натента ме Те привирих мало боље. И баш мишљах за канатом Ти ме чекаш к’о до сада, Па о свачем без престанка Егленисат’ 4 ) иочех тада.

Ајш мјесто одговора На питања да ми даде, Из свег гласа к’о мазлуну 5 ) Неко ми се смијат’ стаде. И у мени шејтан плану Те ја гурнух у та врата, А кад тамо твоја нена°) Скрила се иза каната. Е тад да је кабел 7 ) било ; У воду бих ја скочио Баш ти велим ; никада се Нисам тако застидио. Па сад велим; ионајвише Ти с’ белају овом крива, Јер највише од севдаха И будала чојек бива.

Ариф.

0 Први мрак. 3 ) Крило од врата. 3 ) Ђаво. 4 ) Говорити. 5) Будала 6 ) Баба. 7 ) Могуће. *) У Мухамеданаца је обичај, да се исене, и младе и старе, као и ђевојке крију од свакога, те с тога ђевојке могу само иза каната ашиковати.

злато, да ашикујемо, А.нГ најпре да се насулимо 1 ): Тн ћеш мени чевру 2 ) понешћешит 3 ) Што је таке никад нисам им’о : Нек су на њој гране све од злата Нек се знаде да ј’ од срца дата ;

А са свилом од зелене боје ; Навези ми на њој име твоје . . А ја теби шта ћу ; злато, дати Не ћу о том дуго размишљати, Јер ја данас немам лешиег дара Од млађаног срца из њедара! Ариф.

Ариф.

х ) Нагодимо 3 ) Ч’евра, то је џеина марама, на којој ђеевојке извезу златом и свилом разне гране и имена ( 5 ноклонити.

ЗАБАВА.

НЕШТО ИЗ MOГA ПУТОВАЊА.

Било је прошле године марта месеца. Некако пред ио дне дотрчи ми син у еобу и повиче радосно; „Ево тетка-Јулке!“ Изађем на поље. И заиста пред кагшјом етоје кола, из којих ми сестра извлачи разне завежЈваје. Ижљубимо се и упитамо за здравље и већ, како је ред 7 за све миле и драге, Међу осталим изјави ми сестра, да сутра

Да разгоним големе јаде, За то се сетих овога саде. путује у Срем, мојој ћерци у ноходе, камо нам је еестра из Србије дошла, иа жели да се састане с њом. Позове и мене. „Хајде, вели, итн да видимо Анку! Знаш да нам је зет иремештен далеко у Србију, на Бог зна кад ћемо се видети.“ Ја сам се изговарала, да сам скоро била. На то ме и мој муж стане наговарати. „Иди, на

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.