Женски свет

ћеш уједно видети и децу “ Честомеје и од пре тако терао да идем к деци, као да је слутио да ће ме скоро кућа обвезати, тако, да се не ћу моћи више гостити ни проводити. Пристадох драговољно. Сутра дан отнутовасмо још пре ио дне железницом. 0 како нас радосно дочекаше! Ту проведосмо неколико дана, и не може се лепше замислити, код својих рођених. Кад једно вече Јулка нас изненади предлогом, онако озбиљно као што она уме „Знате ли шта? Ја сам нешто намислила. Као што смо се нас три састале, хајдо да иде мо у Босну до Данице. Знате, да сејош од детињства нисмо састале. Жоја кћи одмах готова на путовање а и Анка није противна, ако ја одобравам Само ја једина опозиција. „Какво вас путовање снашло у марту? Нити иду лађе нити се може колима у ово доба иутовати. Окајте се тога! Него ћемо ми лепо, као што смо уговориле, у недељу у Р. на забаву!“ Али њих две не нопуштају. Наумише да одмах иду у Р. ма и пешке, ако кола не нађу ; јер није далеко, да се известе, дали иду лађе. Тако и учинише. Кад се вратише беху врло уморне, не толико од хода колико од жалости, јер се известише, да лађе не иду ; а без иутног ли ста не може се у Босну прећи. Баш по мојој вољи ; а и њих две се умирише. Али би се ипак усудиле без путног листа путовати ; а у Р. су чули да је и колима лепо путовати, а није ни тако далеко; нема више од три сата до Раче. Ја одлучно изјавим да без путног листа не ћу ићи а њих две ; ако им је воља, нека путују. Ја, рекох; сутра идем кући. Оне не хтедоше без мене те тако ирестаде о иутовању даљи разговор. Спремисмо се и одосмо на забаву, коју је приредило Р-ско певачко друштв > и која је на опште задовољство испала. И ми смо се добро нровеле. Кући смо се врло касно. или како се узме, рано вратиле. У јутру док још лежасмо ; јавише нам ; да је предстојник у селу и већ у општини обавља неке послове, рад којих је и дошао. Ту сретна, мисао дође у главу мојој ћерци. Не би ли се том приликом могли од нредстојника и сеоског начеоника набавити какви год путни листови, са којима бисмо у Босну прешли ? Зет одмах оде у општину да куша срећу. Ми га с неетршвењем

очекивасмо. Једва после читавог сата дође и донесе четир исгшсана табака, у којима смо верно описане ; и све као да смо из једног села. Али се сутра мора са тим у Р. предстојнику ићи ; иа отуда тек да нам изда прави путии лист. Јулка и кћи ми ни да чују, да још један дан изгубимо. Добро ће бити и ово што смо из онштине добили. Сад се ни ја нисам противила. На путним листовима је ударен оиштински печат а брзојависмо у Бјељину, да нас зет у Рачи дочека. За сваки случај ; договорисмо се ; ако нас буду испитивали, од куда идемо ; да кажемо ; да смо из једног села све четири а лако се опажа да смо сестре. Једна ће се издати за начеониковицу, друга за попадију, трећа за учитељку, четврта за трговкињу. Одмах се сиремисмо за пут, јер се мислисмо у јутру рано кренути. Ту ноћ спавасмо врло мало ; само да не закаснимо. Па ипак се у заказано време не кренусмо. Док доручковасмо па док искуписмо ствари! Није шалачетири женске! Пуна нас кола. Бесмо веселе u сретне ; што је лено време ; мене беше занело то јутро на селу. У Бога дивота! Та не може га ни песник лепшег замислити. За по сата стигос.мо у Р. Ту накуповасмо разног иецива ; јер од куће не понесосмо нама на пут никаква јела осим оног ; што за сестру спремисмо а то тек не смемо начињати. А рачунасмо да ћемо у два сата по по дне бити у Бјељини, те одмах поједосмо ; што у Р. накуповасмо. Од Р. путовасмо певајући. Бесмо задовољне; што је пут леп тесе брзо возисмо. Кад сунце грану ; Јулка стаде скидати једну по једну мараму с главе. Натрпала се била да не озебе. Насмејасмо јој се. Она би да путује а боји се зиме! Ми у шеширима ; само да је мањ а , пртљага; па ипак је свака по један завежљај имала у крилу. У Митровицу стигосмо у седам сати. Скренусмо у споредне некалдрмисане улице. Нешто нам сумњиво изгледаше. Беше дебело блато ; те смо се споро возили. Једва се извукосмо из ва роши ; те стигосмо на Саву ; а ту се надасмо да да ће пут бити бол>и. Већ смо се читав сат возиле; а никад боље. Почесмо очајавати, јер нас пут све до Раче поред Саве води. Одједаред шта угледасмо! Лађу ; и то праву иутничку лађу ; која нас стиже и обиђе. Ми забринуто гледасмо за њом ; и вајкасмо се што се не распитасмо на пристаништу кад онуда прођосмо.

92

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6