Женски свет

способност за душевни виши рад због лакшег мозга, него iiito га имају мушки. Велики овај научењак хтео је, да потомство види на таблицама норед бројно наведене тежине мозга Гамбете, Тургењева и. т. д. и тежину његова мозга, па је оставио у тестаменту, да му се после смрти мозак извади и измери, пакад је пре 2 3 године умро, учинише по његовој иоследњој вољи и нађоше, да му је мозак од просечне тежине женскога мозга далеко лакгаи. С правом саветује, услед овог случаја, руски учењак Манасејин свима противницима еманципације Женских, иронишући, да у будуће не дају мерити свога мозга! То ми је, додуше, било непознато, рећи ће збуњено Бранко; али ипак женске несу Бог зна шта до сада показале, ма да су понешто и писале. Ви се изражавате баш као и познати учени ђинеколог Фелинг, прихвати Љубица. Он вели: Истина, женске су до сад доста расправа, па и изврсних дела и радова иаписале, какви не излазе ни из мушког пера; али ипак женске несу способне за виши душевни рад. Ајде, да се ту не насмејеш! Женска је нешто урадила, али није способна, да то уради! Ту се види, до какве недоследности може довести и тако великог научењака, као што је Фелинг, његова тесногрудност само за то, гато је противник, да жена сме и друго што бити, осим домаћица. До какве дрскости се довијају иротивници женскињу, види се из оног случаја, где је иа једном швајцарском свеучилишту однела прву награду једна жеиска из Физике, једино за то, што ју је заиста најбоље и разумевала и темат задани најтачније извела, на из зависти пронеше гласове, да јој је темат тај израдио сам проФесор. То су извађали отуд, што је исти проФееор кад је доцније упознао ту учену даму, узео је за жену. Исти ти противници ие ће пак да виде, где једна жена, Ковалевска, односи прву награду у академији, међу првим математичарима, из најтежег математичког темата у интегралама; где се Марија Сомервил краси светским гласом астрономке и математичарке; где госпођа

Дежеренова решава тегаке хистолошко-анатомске задаће; где јуристкиња Кемпин својим радовима добија проФесорско место на свеучилишту; где женски лекари обелодањују често темељите и исцрпљиве умие радове, и т. д. То су радови, који се такме са мушкима; а ако нема још женских од гласа, рецимо, једног Дарвина, Вирхова Шекспира, Бекла и т. д. не смемо заборавити, да су прилике спутале и оне женске, које се отму из обичних ланаца друштвених, на време, од кад је женској отворено коло знаности, тако је кратко, а број знанствено образованих женских премален према големом броју мушких ! Тисуће пак година припадају само мушкима, па великани оних имена ипак стоје усамљени! То је све истина, одобравао је нехотице Бранко, женске су имале тешке прилике, на их имају још в даиас, кад се хоће да даду на науке, па кад их и сврше, али за то су оне највеће у дому као домаћице и матере. Па Ви сте то већ мало пре рекли Душици, рећи ће Љубица, кад сте још додали, да женске остају женске и да нису кадре барута измислити. То се, чини ми се, бага ништа не иодудара, прихвати Душица, која је пажљи во слушала препирку између оца и Љубице, уживајући чисто где Љубица очине разлоге онако олако обара, па ће наставити: за што да учена не би могла бити добра и разумна домаћица, можда и разумнија од нас обичних ? Ја, што сам до данас научила иоред матере у вођењу куће, за цело пе бих пренебрегла ма имала и десет доктората, а не један. То јеста, али време, време где би ти за то било, кад би се морала каквог учењачког посла држати? пресекоше је у један мах и отац и мати. Ха, ха! насмеја се Љубица. Јесте, и то изнашају противници као разлог, да жена иема кад чим се другим бавити, кад хоће да буде домаћица и мати; то нарочито веле за вигае стручне позиве: лекарски, ироФесорски ит. д. Гlа лепо, запитајмо се, колико изнаша време, за које мушка господа, која врше те позиве, мора-

Вр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ

83