Женски свет

ју од куће изостати. Заиста готово никад више од 2— 3 сата обично један сат. Оио, што бива више, обично не мора бити. Најпосле, тај приговор је излишан, јер сви ми знамо, како наше домаћице раде, колико остају на шетњи, купаљу, у дућану. Па на јаузновима! упадне у реч Душица. Да, да, на јаузновима! Тих не смемо ни спомињати, наставм ЈБубица, ту су превазитле и саме мушке. То је истина ! уздахну Бранко. Е, па кад је истина, настави мирно Љубица, за што не гледите, да дадете женскињу другу узвишенију забаву, где да ради ум, а не да подржавате друштво, у ком женске остају умно, па и у свим односима потчињене. Да, то мушки заступају од искони, те се и данас тешко одлучују, да се те друштвене предрасуде отресу. Па сви противници вичу: жена треба да остане мати и домаћица! Шта јој стојм на путу, да то не буде и као учена жена! За цело нигата. Напротив, оиа ће лакше дознати за грешке, у које обичан евет лако пада; лакше ће разумети и иојмити економне и хигијенско-лекарске захтеве, који треба да су јој свети као матери и домаћици. Изоштрењем ума ће јој се и срце оплеменити и она ће са већом љубављу пристати уз свога друга, своју кућу и своју децу, па и уз свој народ ! Али неки су ударали на учене женске баш због ов г последљег, нримети Бранко Јесте, ударали су и то, ја признајем, с пуним правом, прихвати хладно ЈБубица. Кад су у Швајцарскбј први весници сретније женске будућности са пуно ножртвовања, збиље, ноноса и идејала отворили жеискима пут на свеучилиште, међу којима је, пре 42 године, блажене успомене узвишена госпођица Јелисавета Сидлер доцније госпођа Швајцер-Садлер прва, те кад иза ње дођоше редом озбиљне раднице, међу њима нрва права рускиња, Суслава, лекарица, а иза ове друге боља од бол.е, тада бану на скоро време, где се стаде рђаво схваћати отимање из вековних окова, у којима је жена била друштвеио снутана. Рускиње и Пољкиње, махом из-

рајиљћанскога племена, под утицајем настранога учења, бацише девизу, да се жеиски ђак не сме разликовати од мушкога: ошишана глава, цигара у устима, накривљен шеширић, чизмице, ма и извецане, за женску непристојно одело, па каФански и гостионички живот поред ноћништва, то красише те еманциаоване штудентке, док име „штудентка“ не иостаде погрдно. Па зар неје јасно, што се таки ноступак морао осудити и што су једним указом руске владе све те штудентке биле оиозване. Данас тога нема; погрешан пут је осуђен; иза тога су дошле достојне наследнице првога кола и данас се спомиње име женских университетлија са иоштовањем и поносом; у свим државама осећате неко врење моментану друштвену потребу, да се женској отворе врата знаности исто као и мушжима. Тако и треба. Истина, ви ћете и данас наћи „дама“. које се шишају, пуше и праве од себе накараде, мислећи, да је тим ноказана „ученост“ и да је тиме све постигнуто, што захтева изједначење женских са мушкима. То је темељна, погрешка; она управо шкоди и спречава постигнуће нраве цељи. По мом мишљењу, ж на, ма на ком стунњу образовања била, треба да задржи све оне особине. које красе скромност женску, само из речи њеиих смесе видети једнакост изоштреног уиа, што је постигла, истим путем, као и мушки. Тако, па да нас види Бог! Да богме, ирихвати Бранко, жена ие сме де изађе из сјаја, у ком је обично престављају несници. У том сјају лако може победити, дода као у шали. Бlе знам, шта хоћете тиме да кажете, рећи ће ЈБубца; али је јасно, да је начин и спољашњоет код сваке ствари од замаише вредности. И пајузвишеније идеје су из уста развратнога отужне. Имате право, дода Бранко, то сам баш и сам хтео рећи. Него ја морам признати, да сте Ви мене данас нобедили и мени долазе у овај мах са свим друге мисли за нату Душицу, о чем ни у сну не бих био могао снити. Мени се чини, да ће она победити. Слатки оче ! узвикну Душица и скочивши, загрли оца, па иза. тога и матер.

ЖЕНСКИ СБЕТ. Бр. 6