Женски свет

Добро, добро, дете моје, рекне отац, ја сам био одлучио, да те никуд од куће не дам, али еада ми дођоше свакојаке мисли у разговору са госпођицом доктором, па бих збиља волио, кад би што могла свршити; но више науке је сада већ доцкан и неизмерна је даљина, већ кад би свршила учитељску школу, нек се има, хлеба, што но веле, не игате. Не, не, оче, пресече га Душица, ја сам већ од госпођице чула, да бих могла свршити докторат из које ФилозоФСке груне од данас за четири године, а и за учитељску школу треба нам три године, па и ту нисам код куће, као што не бих била ии за слушања ФилосоФије ; истина тамо сам мало даље од куће, али ништа не мари, а госпођица вели, да би ме сместила у једној породици, где бих била као и код куће. За цело, тако је, прихвати ЈВубица. У осталом, кад би већ хтели пристати, онда је лепше свршити фил зоФију, коју може и употребити. Истина, код нас је друштво махом дозволило женскима слушање учитељске школе. Великодушност мушких дозволима је женскињу учитељевање, за тим радове на поштама, брзојавима, железницама и т. д. за што, до душе, треба мање спреме, али штраиаца готово више, неголи код позива, који захтевају више науке, иа ове позиве ипак тако нерадо допуштају! За што, не знају ни сами, тек нерадо дозвољавају! Многи навађају економну страну, дода Бранко, и онако је, веле, нагомилано таких радника. Истина је, они веле тако, прихвати Љубица; али преврнимо државне статистике, па ћемо наћи, да философских стру(Сврп (Свршиће се)

чњака нигде нема сувише, а кад би са свеучилишта излазило још толико лекара, колико сад излази, не би се још за дуго попуниле све потребе, а да и не узимљемо у обзир, да те потребе постају сваке године веће. У осталом друштвене околности баш захтевају и траже хитно женске носиоце тих позива. Него, збиља, доста беше разговора, ја бих волила, кад би Ви госпођици Љубици дозволили, да слуша филозоФију. Чини ми ее, она би имала највигпе воље за историју и ђеограФију. Па најпосле, нек је са срећом, ја јој дозвољавам, рекне одлучно Бранко. Како, Бранко, зар да дете иде само у страи свет? успротиви се Анђелија. Нека иде, говорио је одлучно Бранко, била је и госнођица Љубица, па шта је? Кад је тако, настави Анђелија већ је скоро дванаест сати, на да пошљемо к Милени, да дође и она, па ћемо заједно ручати, немамо бог зна шта, али ћемо својски, а да чујемо, како ће она судити о томе кораку мога мужа. Је-ли, госпођице, . Ви нристајете? Молим, како Ви наредите, дода Љубица, тетка ће, надам се, доћи. Ја сам, истина, била дош.тга на неколико речи, па сам се ево и до ручка задржала. У осталом, само кад је наша Душица победпла. Док је Анђелија устала да још нешто нареди у кухињи, да даде да се постави сто, дотле је Бранко отишао у канцеларију да види, како је свршена нека парница тога датга, где га је писар замењивао, а Душица и Љубица су остале у великој дворани у живом разговору. Око три четврти на један сеђаху сви за столом нри ручку са госпођом Миленом у нрочељу.

НАШЕ ОГЛЕДАЛО.

(Свршетак).

III.

Док ви велико-варошани нровађате дуге вимске вечери у укусно украшеним салонима, на беседама, игранкама, и забавама, ми иа селу задовољимо се са обичним прелом,

Пише: Јован З. Медурић.

или разговором у сувачи, у том сеоском парламенту. Па да видите проведемо се, што би рекли наши, доста „гемитлих!“ Искупимо се, нричамо о свачем претресамо цео свет, водимо бригу о будућем рату, бацамо

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ