Женски свет

задржавасмо, већ одмах се кренусмо даље. Нешто мм се пут страшно отегао. Зет мн рече да је већ нола једанаест. Чцсто ме мука споиадне. Јер ако је толико, онда не можемо стићи. Једва етигосмо у Рачу па одмах на Саву, а тамо се силан свет искупио. Питамо шта је. Кажу нам да лађа долази, и да је вода за ово дана дошла. те сад и на босанској страни пристаје. Сретне смо ! Иначе не би стигле на време Још смо имале кад и ручати. Опростимо се са зетом и захвалимо на дочеку, те се у лађу сместимо. Ни бриге нас више, сад смо као и код куће. У пола два стигосмо у Митровицу а оданде жељезницом у К. Једва у нола пет етигосмо кући.

Каква разлика у путовању, тамо кад смо ишли, и сад. У јутру одмах ја и Јулка дођемо у Нови Сад и одатле Јулка колима кући. Није шала, већ трећа недеља како смо од куће а нисмо ником ништа јавиле где смо. Мој се муж није баш тако једио, док није чуо где смо биле, п онда је Јулки замерио јер је знао дајето њено масло. Већ и њени су се узбунили, иа слали у потеру у Нови Сад. Не знају где је. Ја ое баш ни мало на Јулку не срдим, шта више још сам ! јој захвална што нас је нагонила да идемо. Ко зна хоћемо јш ее још кад год нас четири састати. Врло смо далеко једна од друге. Јулка је исти дан отиутова;га. И сад кад се састанем са њом, еећамо се нашег путовања у друштву. Марија #

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ.

Радетића Мара. Приноветка, написао Мих. Cpemenoeufi, учитељ. Београд накладом књижаре Велимира Валожића. Наша књижевност као да је и сувише богата у приповијеткама из сеоског живота. Та те су приповијетке најчешће писали наши најбрљи приповједачи као неумрли Лазаревић, па Јанко Веселиновић. на Адамов, па Матавуљ, Вукићевић. Марин и т. д. а да и не епомињемо толике и толике слабије прпиовједаче, којих такођер има много. Није дакле чудо што се сад многи страше, чим угледају какву приповијетку са села, и да је у руке узму, а камо ли да је ирочитају. Право да речем и ја сам са страхом узео ову књигу, али оне лијепе корице памамише ме. те сс усудих да је читам и да је дочитам. Ово је не баш тако обична прича, из обичног ееоског живота и ма да иисац вели, да не гледа на некакве заилете и отнлете, ипак је гледао. Он је читаву'причу тутнуо у уста сељаку, (мора да је то какав сеоски „адвокат 11 ) па нам овај развезао на дуго ина широко о тој „Радетића Мари.“ Ми истина чешће видимо, како нам сељак баш сељачки приповиједа, али чешће видимо, гдје ирича као какав варошанин а то тек не може бити. Ту је говорио писац, учитељ, а не сељак, та ма био баш и сељачки „адвокат. 11 У рсталом прича не спада у наше боље приче, а не спада ии у лошије. Она је прилична, норед свију мана, које би смо јој могли изнијети. Но свакако је вреднија препоруке, него ли романи, као што су: Лов на милијоне, Мала Мара , Црна дама и т. д.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

Изашли су из штампе многи извештаји о нашим школама за прошлу школску 1.894 5. го дину. Нама су дошјш до руке ови : Извештај о српској вишој девојачкој школ. у Новом Саду на крају 21. а школ. 1894 5. г.

књига 18. Штампана у Новом Саду у издавачкој књижари и штампарији А Пајевића. Садржина: Млеко и домаћица; од др. И. Огњановића. Власти и старешиветва. Настава школска. Важније наредбе и отписи. Учила. Фонд школски. Извештај о беседи. Здравствено стање. Припомоћ ученицама. Ученице и њихове оцене. Летоиис. Школска објава. Извештај о српској вишој девојачк. шиоли у Панчеву на крају њене 21. а школ. 1894—5 г. Година IX. Спремио Светозар Дамјановић управитељ. Штампан у Панчеву у штампарији Николе М. Косанића 1895. г. Садржина; Естетичко образовање од Милана Мнндровића а остало као и у новосадском извешхају. Извештај о срп. вел. гимназији у Нов. Саду за школ. 1894 —5. год. штамиан у Нов. Саду у штампарији српске књижаре Браће М, ГГопови ћа 1895. И овај исвештај има скоро исти садржај, као и горња два извештаја. Годишњи извештај о српско-православној ве. роисповедној школи у Загребу, за школ годину 1894—5. г. штампано у Загребу у српској штамиарији 1895. Садржај; 0 школским штедионицама. Летопис. Школска управа. Наставнички одбор. Исказ о ученицима. Школска имаовина. Школ. књижница Разне вести. Објава за школ. 1895—6. год.

ЧИТУЉА.

Ристо Ј. Јовановић. 26. аирила шреминуо је на Ријеци Ристо Ј. Јовановић из Д. Тузле (Босна) у 31. години. Смрћу овог младог човека изгубило је сво Српство много а нарочито Срби уД. Тузли. Како је Ристо био свугде чувен и виђен, види се и отуда, што су сви скоро српеки листови донели белешку о, њему. Покојни Ристо чинио је за живота свога много срнској школи у Д. Тузли и она има само њему захвалити, што се данас у тговолшим околностима налази. Нека је слава врлом Србину Ристи!

112

Штамнауија срнске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 7