Женски свет

им одговори: „12 година није водио бригу ни о мени ни о уставу; не воли он ни једно од нас, данас тако исто мало као и пређе.“ На скоро иосле тога буде Наполеон но ново изгнан из Франдуске, а повраћена стара династија, којој је гђа Стаелка свагда била верна. Али иза тога догађаја она није дуго живела. Здравље јој се порушило због унотребљавања опијума и од бриге због болести другога мужа јој Алберта нлем. Рока. Овај други муж њен био је у боју против Шпањолаца рањен, и донесен у Женеву да се онорави. Ту се упознао са гђом Стаелком. Нежно тешење и неговање, што га је указивала према њему, који је 20 година био млађи од ње, иснунили су срце његово страсним поштовањем нрема овој отменој женској. Кад се предогао, он јој изјави, да хоће да је узме за жену. Она пристане на то, и тајно се венчају. Но он је и после поболевао, те је она имала много напора да издржи, дворећи га и негујући га. Које ово напрезање, које опијум на послетку са свим разорише њено здравље, и она подлеже смрти 1817. год., анакон неколико месеци умре и Рока, тужећи све до смрти за својом женом и добротворком. Госпођу Стаелку су због многих књижевних радова назвали „женским Волтером.“ Књижевничка слава јој отночињејога од 20. године њене. Тада је написала драму „СоФија“, а на скоро трагедију „Јане Grey“ и научно дело о Русо-у, којеју је највише уврстило у ред славних књижевника. Осим ових сниса написала је јога читав низ разних научних расправа и романа. Њени романи, „Corimie ои Г Italie “ и „Delpliirie" права су песничка дела. Јуна-

киња првога романа је духовита талијанска песникиња а другога отмена женска из францускога друштва. У овим јунакињама, гђа Стаелка је сама себе оцртала. У обема романима бори се она ватрено за друштвена и женска права Врло је важно и дело о Француској револуцији у три свеске, које је написала пред смрт своју, живо и верно описавши те важне и по цело човечанство велике догађаје, које је и сама преживела. Сва књижевна дела јој издао је доцније најстарији син у 18 дебелих свезака. Књижевни рад гђе Стаелке дели се на песнички, на естетичко-друштвени и на политички део, али се те струке свагда једна с другом мешају. Њена дела пуна су ду боких мисли и ФилоеоФСког схваћања. Правац њен у књижевним радовима јој био је тај да се сруши старински Формализам и сузбије све жешћи материјализам у Француској књижевности, а да се успостави лепа хармонија међу духом и материјом, међу разумом и наравственошћу, међу књижевношћу и животом. Гђа Стаелка била је иотпуно самосталан карактер, пуна одушевљења за слободу и правичност, а одлучан противник сваком безакоњу и тиранији. Колико је била стална у начелима својим, види се из тога, што Нанолеон, који је скоро са целим светом био завладао, није могао да сломије генија њеног. Ова велика женска са мушком оштрином духа умела је да се бори за све што је лепо и узвишено; дух њезин није подлегао никаквом нападају, те је за то и утецај њен на тадашње доба био врло ве лик. Др. Шер је праведно карактерише, да је она „но свему била најзиаменитија књижевна личност Францускога ирвог царства.“

СКРОМАН ПРИМЕР НА ДВОРУ.

Један енглески часопис доноси ове занимљиве податке о домаћем животу немачке царице: По речима писца, царица Августа гготпуно одговара идеалу цара Виљема, ко.ји се више пута изразио, да он не трпи са-

времене, еманциповане жене и налази, да пре свега жена треба да зна „правити укусан мармелад и шити хаљине деци“ ; она је дужна да се стара о домаћим удобностима, а све гпто иде изван круга њеног домаћег стаповишта, ње се ништа не тиче

Бр. 7. ЖЕНСКИ СБЕТ.

103