Женски свет

царица свагда расклапа свој дневник и тачно записује у њ све догађаје дана, своје мисли, утиске. На ово занимање потроши око часа времена. Нико не загледа никад у овај

диевник осим цара, за кога заиста у дневнику не може бити тајни; цар се често пак интересује оним, што ј.е нанисала царица у свој дневник. „Т. Гл. и

О ОГЛЕДАЛУ.

Вештачко огледало постало је онда, кад су људи отпочели да вештије израђују камен и метале. Најетарија огледала бида су без сумње, од метала ; она се још у библији спомињу. Стари су имали и путире, који су у унутрашњој страни тако углађени били, да се је сваки, који је иутир испијао и огледати могао. У Риму, у тој вароши раскоша, служили су се металним огледалима, и штета је за историју тога објекта, да га ни један тада сувремени писац није тачно описао, како је та скупоцена ствар у цвету Римском изгледала и како је прављена, јер знамо, да је стаклено огледало истиело доцније метална огледала. Од свију метала, од којих се могу огледала да, праве, најбољи су они, који су најтврђи и најбељи, и према томе долази на нрво место платина, па онда челик и сребро. Челик су стари ретко употребљавали за огледала с тога, што челик лако рђа. ВБихова су огледала била већином од сребра, што се види из разних докумената, ио којима су вршене Фамилијарне деобе. У прастаро доба, употребљавали су и углађено камење за огледало. Тако прича 11линије о једном смарагду (зеленом једном драгом камену), у ком се је Нерон огледао, као у неком огледалу. Огледала, којима су се Американци, пре открића Америке служили, била су направљена од неке црвене, стакласте, провидљиве лаве. Више научењака су с поузданошћу означили време кад је створено стаклено огледало ; иа и опет ће зато бити овај Hpoналазак старији. но што се прича. Стаклена огледала помињу се још у XIII. веку, а

још и у XIV. веку била су стаклена огледала, у Француској, врло ретка и иревише скупоцена; на истоку пак, дуго су се још служили металним огледалом, на и данас се у многим источним крајевима радије служе металним, него кршним стакленим огледалом. У Француској су најпре одиочели да лију велика огледала, и овај проналазак мното је нахудио чувеним мљетачким Фабрикама. Године 1634. добије Градмон нарочиту повластицу за производњу огледала у Француској, али му није испало посво за руком. Под Колбертовим министарством добије краљев нослужитељ Тресни другу повластицу, да огледала на мљетачки начин производи. Али он прода своју повластицу за скупе новце неком Најер-у. Француска влада призна и потврди ову продају, а осим тога одрети новом новластичару и 12.000 динара помоћи, али под тим условом, да раднике за своју Фабрику доведе из Мљетака. Најер испуни све услове и иодигие своју Фабрику код Шербурга. Доцније му понови влада повластицу још на 50 година. После пет година, направи Аврам Фејар много већа огледала, но што их је донде ико друlи нанравити умео. Услед тога добије и он повластицу на 30 година, и поче правити огледала у величини од 2200 Qj палаца; али је и њему дозвољено било, да само велика огледала прави, а мања огледала остала су Фабрици Најеровој. Фејар подигне велику Фабрику у Сен-Гобен-у у Пикардији године 1691., од ког се времена и датира Фабрикапија огледала у већим облицима. Из Француске је ова производња прешла у Чешку, а одавде тек у Немачку. „Т. Гл и .

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ

105