Женски свет

Хва.та, брате, кад нијеси заборавио на ову јадну сиротињу, ни тебе не ће Бог заборавити! Однесе мрс у ћошак и снусти покрај завезаног брашна па откину мало љеба. Из завежљаја извади четири комадића сира. Љеб раскомада на четверо, на сваки комадић љеба метну по комадић сира и покучи ђеци. Ево вам, ђецо, иа се омреите, кад је овај добри брат Србин донио, да и вас обвесели и нахрани . . Бог му платио ! Ђеца весело узеше љеба и сира и почеше задовољно јести, гледајући на човјека, као да му захвале; али не знају како ће ! Згледаше се сви једно у друго па наставише јести. Мати им еједе покрај ватре а сељак гријући се загледаше се у ђечицу, како слатко једу и нечујно уздахну па ирипита удовицу: А да имаш ли jom дрва, шљем овог нарамка ? т— Не ја, брате! Што видиш, то намјееве. Ишла бих донијети на себи, него мећава не да. Да имам тоилије хаљине, и тако бих ирије оти шла, а овако не може се! Оно ћу рећи моме Мирку, нек ти доћера једне саоне, што ти може бити неколико дана, не ће ли у томе и ова мећава прегалити. Бог нек ти даде сваку срећу, брате, кад знаш што је мука и невоља! Опрости овој сиротињи, што немам ни зрна каве, да ти испечем; нити имам ишта, чим би те могла почастити ... Прођи се ти каве и части, нијесам с тога дошао. И ко би теби због части дошао, не би био човјек, него дођох макар и с малим даром, да вас обвеселим, а сама знаш, да се ни У мене не прељева про корита! Него бих те нешто питао, ако би ми шћела казати, а немој мишљети, да сам ти рад какву штету учинити. 0 чему то, брате? Проносе се гласови, како хоће ага, да, те дигне са земље, ђе ти нвма ко да обрађује. Хвала је Богу! Да ако, због тога ја и ђеца не пропаднемо ? Нека ради, што зна, морам трпети. Ја, као велим, добро би било посавјетовати се . . А, како ћеш, брате? Ко старији, ја морам бити млађе! Али могло би се томе помоћи. Шта би се могло неком и неком помоћи;

али, мој брате, нема ничјег срца, да га заболи за сиротињском невољом ! ? А би ли ти пристала, да ја испред тебе узмем земљу у аге ? Свакако у мене има доста чељади одрасле, па би могла обрађивати . . Аги бисмо давали његову третину, а остатак по пола дијелити. Тиме би се могло и теби помоћи. Имала би више користи, а не би те онда нико могао дићи из ове плетаре. Кад сам чуо да ће те дићи, срце ме забољело,јер сам био у љубави с покојним Јованом, твојим домаћином, па сам мислио и премишљао, како би најбоље било, а да не увредим твоју сирочад. И, ето ти споменух, како сам мислио; а богме, ако видиш, да ће ти како друкчије боље испасти, тако и ради. Ама је данас и мушкој глави доста тегобе и мисли, да не зна ђе и како да се окрене, а некмо ли теби женској, која су своје десет ноката хоћеш много нешта да постигнеш: и аги дати третину и спахијама дееетину и да очуваш ово мало сиротиње и ову пи.љеж да изведеш на пут. Богме је то много и премного ! А сама знаш, јеси ли кадра све то учинити . . . Удови се завртише сузе у очима. - Ко би био сретнији од мене, брате, да тако буде, док ми ђеца поодрасту? Али знаш, какав ми је ага! Нема тај срца ни душе! А да може, на овој би ме мећави из куће ишћерао, да се са ђецом смрзнемо. Од некога сам чула, да ће се селити у Турћију, папродаје све читлуке. И ако буде истина, и овај ће читлук продати; јер не мисли више овамо враћати се . . Ако тако буде, тешко ћега моћи остати на његовој земљи; јер ко год купи, моћи ће те дићи . . Камо срећа, да сам могућан, сјутра бих ја купио овај читлук; али те не бих вријеђао, ради сиротиње а поради љубави твога покојника! Они то говораху, а коњ захрза пред кућом. Њих се двоје окренугае вратима, Ђеца се дигоше, отрчаше вратима па повикагае: Мамо, ево Турчина! Па побјегоше ватри. То ће бити ага! повикаше сељак и удовица. У томе се ага помоли на вратима. У црвеној кабаници а сав нобијелио од снијега, и пошто се стресе, загледа се по кући па викну: „Помоз' Бог!“ Бог ти помогао, ага! усташе сељак и удовица. Тада ће ага:

Вр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

141