Женски свет
Има се ђе сјести, да се мало откравим? Има, ага 7 има, ако је и сиротиња! рече жена и метну полицу ближе ватри. Ево овдје спусти се! Ага нриђе ватри и сједе онако у кабаници на полицу. И чељад посједаше па се загледаше у агу 7 који ноче вадити дуван 7 да наиуни чибук те бива да загалами . . Ага је био средовјечан, повисок, риђ 7 очију зеленијех, подуге браде, која му од многа нушења бијаше још више пожутила а пексина 7 као да је није -espao за годину. Бркова пошишанијех7 нашомрђен, као да му се лед на челу тоии. Сувоњав 7 да га за нос стисненц би му душа искочила . . По што напуни лулу 7 извади иза паса машице7 побере њима мањи угљен жераве 7 метну га на лулу и поче думанити 7 гледајући у ватру. Неколико пута повуче у се 7 док се дуван боље потпали, па диже окошту главу 7 на којој бијагае по весу зелени турбан обавијен . . Погледа на ђецу 7 на удовицу, иа на сељака на почне подмукло: Бивакањ, душо драга 7 моја ћивћинице, ми се од давна 7 шућур Алаху 7 познајемо; али на дуњалуку све мијона се! Немој мислити, женска главо, да вас мрзим 7 ић 7 ие мисли! Актала знаде 7 који наФаку дијели . . Доста сам с раметли ти ћојеком соли и љеба изјели 7 ја то не заборављам. Но данас је таки вакат 7 те сам намислио пртљати . . Па 7 као ђе ћеш? припита га сељак. Добар ћојеће 7 рад сам у Турћију. А за што 7 ага драги 7 кад свега имаш 7 што ти срце жели ! ? Тако је бивакан; али тоје нешта друго 7 што ти не могу казати . . Рад сам свој ватан оставити па други тражити. С тога сам нродао све моје ћитлуке 7 те сам догаао мојој ћивћиници7 да јој кажем 7 да прије мјесеца пртља одавле 7 јер сам тако погодио. А коме си иродао ? припита сељак. Осман-бегу 7 моме досту. Лијепо 7 ага; но шта ти смета ова сиротиња? Вар она не може остати на овој земљи 7 ђе је од давна настањена? Нема ко да ради 7 па с тога мора се дизати! А би ли Осман бег дао мени овај читлук7 па да са мном и с мојом ђецом остане у својој кући и ова сиротиња? Ми бисмо заједно радили.
Меие се то 7 добар ћојече 7 ништа не тиће! рече ага љутито и потегну начибук. Ето вас 7 а ето вам Осман-бега 7 па како наћините 7 мени је до пртљања 7 а није до намјешћања. Он ми не да ни једие паре 7 док ћиФћиницу не дигнем. Ва то нек се она мислн, ђе ће и како ће. Мајка и ђеца заплакаше јадно 7 да човјека од жалости срце заболи, а ага 7 по што се искашље 7 надовеза: Друкчије није 7 пртљати се мора 7 ту плаћ не помаже. Ја сам себи најпрећи. И отромбољи главу земљи 7 истресајући из чибука покрај ватре луг од изгорела дувана. Тада се дигне сељак и помамно викне: Рђа те не била 7 ага 7 знаш ли тиштаје сиротиња!? Чујеш ли овај плач и нарицање јадне сирочади? Бог ће те казнити због њих !. Ја не могу 7 бивакан 7 никоме ништа поклонити 7 повиче ага. Ето Алаха. Он је моћан 7 може им какву хоће наФаку дати. А ти 7 добар ћојеће 7 имаш пречег посла 7 да се не мијешаш у наш посао ! Што сам рекао 7 не порићем. Она с ђецом мора излазити прије мјесец дана! Ако и имам свога посла 7 хоћу 7 ага 7 овдје даија коју речем! продера се сељак. Немој миелити 7 да ће ова Српкиња и њезини мали Српчићи пропасти због тога 7 што ћеш их ишћерати из њихне муке 7 из ове плетаре. Раним својим рукама десеторо чељади 7 на хвалаје Богу! Куд може оно десеторо 7 може и ово петоро сирочади; али не мисли, да ће ти ова плетара остати на земљи! Кад ову сирочад нреведем к себи у своју кућу 7 они ће је сами запалити, да остане само згариште. Кад се тако цвијеља сиротиња нећеш ни ти бити бољи . . . Само хоћете ли ви прећи у моју кућу ? упита ражљућени сељак удовицу и ђецу јој. Они сви кроз плач повикагае: „Хоћемо 7 хоћемо 7 ти си нам избавитељ !“ Кад је тако 7 повиче сељак 7 сад 7 ага 7 излази из ове њихне сиротиње ! А ако их до неђељу дана видиш на својој земљи, мене криви и куни! Па потегли агу за кабаницу 7 да га избаци на поље. Па 7 добар ћојеће 7 рече ага поплашено, ићи ћу ја 7 ама се толико не љути; јер свак своје треба да чува и брани! И полако се диже. Добро 7 добро 7 ти чуваш своју земљу 7 а ја ћу да, чувам моју сиротињу Српчад. То
142
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9