Женски свет

Без сумње је доброчинство једна сјајна врлина женских, и обично то доброчинство бива из тија, не гласно; ретке су женске, које своја доброчинства гласно казују због тога, да се славе. Таке, које желе да им се доброчинство на далеко чује, не чине то

ради оне сиротиње, коју помажу, него ради своје сујете, и тада цоказују, да немају срца. Тек право васпитање може човеку да прибави љубав према свому ближњему, која је извор сваког правог доброчинства. (Наставиће се.)

ПЕРСИДА ПИНТЕРОВИЋЕВА.

Ми смо на челу 7. броја нашег листа од ове године одали помен Персиди Пинтеровићевој, али нисмо имали тада никаквих података о животу и раду њеном ; тек су нам доцније приспели, те за то накнадно допуњујемо овде оне рстке, који су намењепи врлој покојници. Мислимо, да ћемо најбоље испунити своју задаћу, ако иустпмо да говори и овде шабачки свештеник г. Божа Јовановић, који је покојиицу и њен рад врло добро познавао и који је на опелу у цркви изговорио ову красну беседу: Не вотше текохг , не вотше трудихсл. Радуптесл и сорадуптесл м:н />. Не трчах узалуд , не радих узалуд. Радујте се и будите радосни са мном (Филип. 2, 16. 18.). Сврши се! После дугога и илодног делања дође и одмор. Тридесет пуних годнна неуморнога рада на једноме од најсветијих и најузвишенијих задатака, протекоше у море вечности, остављајући за собом најсветлији траг, најлепшу усиомену у срцима свију, који су били сретни, да ма за часак само пораде с нокојницом ма иа коме од оних разноврсних послова, којима је она сав свој живот посветила била. Обазрите се! Погледајте око себе! Сакупљени у овако огромноме броју, пробрани из свију сталежа наше миле домовине, ви, најбољи нредставници своје отаџбине, ви сте најбољи сведоци онога духовнога блага, које је незаборављена покојница, по заповести Спаситељевој, целога живота свога текла на, земљи. ~i?e сабирајте себи блага на земљи , него сабирајте себи благсг na небу; јер где је ваше благо , онде

Łе бити u срце ваше и (Мат. 6, 19 —21) казао је Божански Спаситељ наш. Ви сте сведоци оних великих заслуга, којима је покојница овековечила своје име у огаџбини својој и стекла му врло почасно место у историји српске школе и просвете, а својој племенитој души вечни i покој у насеобинама Оца нашега небеснога. ~i7o имеиу твоме иознаИу тти,е и , рећи ће јој Господ. Зауставимо се за часак пред овим непомичним телом, чија нам уста не могу више ни последње „збогом“ да кажу, и пустимо дела, нека сведоче о њој. Пре педесет година нокојница је угледала света у питомоме Срему, у Руми. Овоје млађане годмне она је провела учећи се, као прва међу ирвима, у Вел. Бечкереку, Изучивши све, што је Српство у то доба било у стању да да својим најбољим кћерима, нокојница је, нрожета ватреном љубављу према српскоме народу и његовоме подмладку, прешла у Србију, да своје духовне моћи посвети српској школи и њеноме напретку. И крајем децембра 1862. године, по ноложеноме испиту, она је постављена за учитељицу у Шапцу. Тако вредна учитељица, тако племенита и блатородна душа, није могла остати непримећена. Одмах по свршетку друге школске године (1864.) покојница је одликована поверењем, да васпитава и образује и сама учитељице српскога подмладка, да спрема Србији кћери, које треба, просвећене светлошћу Христова учења, наоружане здравим и непомућеним разумом, задахнуте. љубавл>у према својој отаџбини, да васпи

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ

133