Женски свет

тавају подмладак, да стварају бољу будућност васколикоме Српству. Али онај, који мисли сав свој живот да посвети роду своме, да се за њ жртвује, дужан је да води најстрожија рачуна о својој личности. Покојница је знала да је први услов за савесно вршење тако светога и узвишенога позива, као што је учитељски, непрекидно усавршавање. ЈБубав према науци, љубав ирема, своме позиву. однелају је у најзрелијим годинама њеним у Немачку (1874), у један од најбољих педагошких института. И већ 1875. године, обновивши своје духовне моћи, враћа се неумрла покојница. да са још већом спремом и љубављу послужи великоме задатку, који јрј је отаџбина поверила. И све до јуче ово племенито срце куцало је само за добро поверене јој младежи. Тек пре две године Биша Женска Школа, у којој је покојница радила, као прва међу првима, била је срећна да на врху управе своје види личност, која је и својим школским радом и својим делањем на разним просветним и патриотским установама, стекла најдепшега гласа што га једна женска у својој отаџбини имаТи може За кратко време свога управничког рада покојница је умела да се одржи на оној висини, са које је могла плодотворно утецати на целокупни развитак и напредак поверенога јој завода. Ту је и своју снагу саломила. Заклапајући за навек своје очи, она је била сретна, да дочека, да око себе види као наставнице поверенога јој завода све саме своје ученице. Па да ли да говорим о њиховим добрим односима ? Да ли да кажем коју о оној искреној љубави, која је" постојала из међу ње и њених ученица колегиница ? Не, не ! За што изазивати још већи бол и тугу у овако тужноме, али свечаном тренутку ? Bama туга, ваш бол и сузе најбоље су сведочанство оне велике искрености и љубави, којом сте биле задахнуте, радећи на тако узвишеноме и светом послу. Не вотгае текохг, пе вотше трудихсл. Радуитеск и сорадушеск мм%. Не трчах узалуд , не радих узалуд. Радујте се и будите радосии са мпом !

Али рад покојничин иије се развијао у једноме само нравцу. Он је био колико обилат, толико разноврстан. Зауставимо се за тренутак само на овоме. Покојница је била једна од највреднијих чланица Београдског Женског Друштва. БВена љубав према, српским кћерима, према српском подмладку, била је неограничена и у томе правцу. Свестрано разумевање великих задатака, које је прво женско друштво у Србији имало да изводи, изванредна издржљивост и љубав према раду, узвисила је покојницу на прво место у Друштву на место председнице његове. А вредне и племените сатрудннце њене на извођењу великих задатака Женскога Друштва, прожете највећим признањем према заслугама своје председнице, створише јој и још почасније место у Друшто место иочасне чланице, њихово признање и правична оцена заслуга покојничиних потврђена је ускоро и с друге стране. Наше родољубиве сеетре у Новоме Саду и В. Кикинди, ценећи рад и заслуге покојне госпођице Пинтеровићеве, изабрале су је за почасну чланицу својих женских дружина. Заиста јединствени пример у историји срнских женских дружина! Пе вотше текохг , не вотше трудихск. Радуитеск и сорадуитесл мн%. Покојница је стекла заслуга и за сиромашну српску књижевност. Око двадесет позоришних дела чија садржина најбоље сведочи о њеноме разумевању истинских потреба српскога народа, покојница је превела са страних језика на српски. Многи други оригииални и преводни чланци у „ДомаћициД које јој је увек диктирало иојимање насушних потреба нашега женскиња, св-док су више њенога обилатога и свестранога рада. Али нека ми буде допуштено да свој говор о заслугама њеним завршим још са једним само драгоценим Фактом. Госиођица Пиитеровићева била је врло добра и побожна хришћанка. Она се старала, да име Божје свети не само прослављањем Господа, већ и ширењем светих истина хришћанске вере. Њеном властитом иницијативом вредна Управа Женскога Друшта, дала је најбољега доказа, да се стара и о духовноме напретку поверенога јој подмлатка: жен-

134

ЖЕНСКИ СБЕТ. Бр. 9