Женски свет

ска Раденичка школа доби нов нредмет Веронауку, доби свога вероучитеља. Име Божје поче се славити и у оној школи, чија је прва нотреба била да за свој рад добије благослов свете матере цркве. „ Влаго мртвима , који умиру у Тосаоду. Да , говори Дух , да иочину од трудова ceoјих“, вели свети Јован Богослов. Мила иокојиигџ 1 За твоје велике заслуге, за твој нлеменити рад на разним иољима, ти си заслужила признање и иохвалу са највишега, места. Твоја прса више пута украшавана су била знацима, краљевске милости. Твоје име забележено је на почасноме месту у вечитим споменицима готово свију просветних и патриотских друштава. И тебе више нема... То, што лежи пред нашим очима, ти смртни остатци, које је до јуче оживљавала племенита душа твоја, за који тренутак на ће се сакрити испред земаљских очију наших. Алн ћемо ми увек бити с тобом, неумрла нокојнице. Твоја анђелска душа лебдиће увек пред очима нашим. Успомена на твоју искрену љубав, којом си све обасииала, служиће нам за пример, како треба да љубимо наше драге, наше ближње. Уепомена на твој рад глјиће у нама веру, да ће нам Госиод, из великога кола твојих ученица, послати достојну заменицу теби. А ти си сада цветак, коме је Госиод, извор живота, дао нови живот, живот, кога никакво дување ветра није у стању да збрише с места његовога јер је твоје место у насеобинама вечитим. Ти си доста поживела. Дуг живот по учењу Св. Писма, није за све знак особите милости Божје. За неке он је последња милостиња, подељена сиромаху. Али је за отаџбину твој живот био не милостиња, већ награда. Ти си достојно дочекала дан, у који примаш награду за твоју нежну љубав ттрема свима, за твоје неуморно старање и труд око васнитања најважнијих чињеница у животу свакога ннрода матера и учитељака. Али је свима тешко без тебе. Тешко је родбини, која је изгубила најбољу другарицу и иријатељицу своју, коју је љу-

била оном топлом и нежном љубављу, ка| ква је само у тако племенитом срцу обитавала; тешко је школи, што је изгубила тако врсну управницу своју; тешко је сатрудницама твојим, које су у теби имале најпоузданију водиљу на пољу извођења оних светик задатака, на остварењу оних светлих-идејала, којима се руководи наше Женско Друштво ; тешко је отаџбини, јер је изгубила најбољу грађанку, најинтелигентнију представницу међу кћерима својим. Добра душо и верна: yi)u у радост Госиода ceoia ! Мила иокојнигџ ! Твоја је жсља била, да се ја опростим с тобом. Опрости, што моје срце не може да искаже све, што осећа, што моје речи нису у стању, да се достојно одуже неумрлој сени твојој. Ти си више заслужила. Љубав је твоја велика била. Она се и за гробом не ће угасити; она ће бити још јача, још чистија. А ми ћемо се сви постарати, да љубав твоју и даље заслужимо. Не тужи о.јађени зборе; не илачи уцвељено Сриство ; разведрите се за часак ожалошћени сродници и пријатељи, ученице и другарице покојничине. Одајмо достојну иошту спомену ове мирисее душе, коју је Господ нозвао у рајско насеље своје и која ће нам с неба мирисати и загревати љубављу сестринском, љубављу хришћапском. Госноде ! Милост је Твоја неограиичена. Ако наша драга нокојница. и није без греха, Ти си једини ираведни. Опрости јој, ако је што сагрешила. У име крви Велике Жртве која је проливена на крсту за грехе свега света, молимо те, упокој душу ненрежаљене иокојнице у вечним насеобинама Тројим, Амии. “ * Кад је на опелу запевано „последњеје целованије“ пришла је ирва краљица Наталија и целивала ; за тим се окренула породици изјављујући јој своје дубоко саучешће у големој тузи. Кад је Њено Величанство краљица изашла из цркве да тамо дочека изношење самртника, пришли су целивању свештеници, чланови породице и остали поштоваоци. Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

135