Женски свет

слушати заповести. Али шта се догодило ?! Говори7 говори јасније, рекох јој 7 каква ми онасност прети ? Деврјче тешко уздахну, аза тим осетихкако јој тело малаксава. Однесем је до прозора, кроз који продираше бледа светлост месечева. Бледо лице поста мирно ; као у самртннка. Ни дах јој се не чу вигае. Вптко јој се тело сруши на столицу. Неколико тренутака ирохујаше у овом стању. Узалуд сам је будио, узалуд је обасипах пољупцима, она се и не диже. Лепа јој глава клону ; као пожутели цветак 7 а испод лаке свилене одеће видеше јој се лепе груди. Да ми је у том тренутку бескрајна пропаст претила. не бих је могао оставити. Након кратка времена дође к себи. Мирно бацаше погледе 7 а затим ме укочено стаде гледати. Какав то беше сан? рече 7 једва изговарајујпу као кад ветрић донесе удаљене гласове. Какав сан? ! Страховит! Али Боже 7 продужи скочивши 7 какво је ово место ? ах ти си?! додаде гласом пуним бола и љубави. Стани 7 сећам се већ. Давно беше. Дакле си ипак овде ? Још ниси отшпао ? Та како бих те оставио ? Како бих те сад оставио ? узвикнем клекнувши и обгрливши јој колена 7 а крај њене одеће обасух пољуицима. Ох Боже ; ти ме љубинр знам ја то. И ја такођер тебе 7 то си могао увидети • али види : ови се гости иротив вас заклеше. Прстен беше само изговор 7 да не би толики скуп људи нодозрив био. Ја сам била оруђе и жртва 7 али не вереница. Још ове ноћи 7 пошто сте ви јако уморни 7 поубијаће вас. Ја нисам ничија 7 бежи 7 бежи далеко 7 више ти не знам рећи. Ћутао сам ; јер не знадох шта да чиним. Безброј мисли ми се по памети врзле. У једаниут Љубица поче ослушкивати. Чујенц чујеш! рече 7 подигнувши прст 7 долазе. Они су. Ох 7 свемогући Боже 7 додаде очајним гласом 7 за што не одлазиш? Приближим се к ирозору па и сам приметим чету. Срби беху 7 одмах их познадох. Шта чиниш? Шта да чиниш сад? рече Љубица очајно 7 кршећи руке. Бранићу се 7 ако устреба 7 до последње капи крви 7 одговорим јој одважно. Иди 7 иди у твоју собу 7 животе мој, рекох јој, да те не би нашли овде.

Не 7 одговори невино девојче озбиљно 7 овде остајем. Бранићу те. Можда ћу што и учинити. х\ли срамота 7 недостојна сумња, која ће те целог живота као тамна сенка пратити! рекох молећи; па опасност! Овде ћу остати, понови девојче погледавши на небо. Од тога зависи твој живот, и тада све друго презирем. Свемогући ија знамо 7 да сам невина. Овој се јуначној одважности не могох противити 7 а и безуспешно би било. Разјарена светина је већ у ходник трупила 7 на што ја нагло скочим 7 забравим врата и станем чекати шта ће се далш збити. Ноћни зликовци стадоше пред моја врата 7 окрећући кључаницу овамо онамо. Гдекоји песницама лупаху 7 други опет ногама удараху 7 или 7 као што се могаше чути, оружјем лупаху у врата, но јака се врата неко време могаху одупрети дивљем 7 непромишљеном нападају. - Отварај брдско псето ! дераше се неки изнемогли глас 7 очевидно уморен од безуспешног лупања. Маните се 7 рече други 7 нема овде никог. Напред за другима ! Овде је 7 овде мора бити псето 7 рече први 7 кључ је у брави. Не сме ни једно од њих у животу остати. Грунимо унутра 7 поматајте! Пређашњи се рад 7 али слабијом снагом 7 понови. У осталом ја сам у приправности стојао наоружан 7 живот свој бранећи до последњег издисаја. Ходите, рече 7 једаи дубок глас 7 хајдмо до нрозора. Пуцајте унутра. Једно 7 или друго тане мора погодити. Не треба губити времена. Оче! уздахну боним гласом Љубица. Он је! и неко времена непомично као кип стајаше на једном месту. Након кратког времена чуше се испод прозора кораци и гласови. Чусмо тутњаву пушака, које удараху о насшц затим чух како одапињу оружје... и громовита праска затресе небесни свод. Окна од прозора се у хиљаду комада распадоше7 а танад се одбијаше о каменити зид. Одједанпут се Љубица брзо окрете 7 да је ја не могах задржати 7 те стаде код прозора, кроз који продираше бледа светлост месечева. Цела ми се њена појава 7 њен витки стае ; обухваћен белом одећом и осветљен бледом светлоигћу месечевом 7 чињаше 7 као је дух убијеног

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

171