Женски свет

ворка болести коси појединде и слаби организам, нарочито трогхска малокрвност и разне последице њене, особито болести јетре, за тим цео низ заразних болести, пре свега, жута грозница, срдобоља и тролетница. Али у нашој умереној клими нема за то никакве знатне опасности, те је бојазан господина колеге Славка сасма неумесна за Душицу. Подунавац исто тако може напредовати у Алпима, као и Црногорац, тај наш Алпинац, поред Мачванина, наравно, кад има све остале удобности у стану, оделу, храни 'и т. д., Поред свега тога ваља овде имати на уму нежни женски организам, дода збуњено Славко. Не дирај у осије гнездо, прекиде га у шали Паја, и смех се осу за читавом соФром, а- кроз смех су се још чуле Пајине речи: јер, кад те. окупе ови женски учењаци доказима, да је женско исто што и мушко, тешко теби! Не знаш ти, брале, какав је дух ударио у наше друштво! Паја мора увек да збија своје, рећи ће Иванка, зар смо ми осе? Да богме женске су осе према мушкима, то ће рећи, оне су узвишеније од мушких, разлагао је мирно песник Пера. Мени се чини, да је то празан разгонор, да ли ће Душица моћи алпску климу поднети или не, додаде Ивко Милић; ето вам и и госпође доктора, које су тамо годннама провађале а и многи су од нас краће или дуже време тамо боравили, па сви знамо и видимо, да отуд нема никаквих рђавих последица. Јесте, говораше још Славко; али ваља и то узети у обзир да сви народи и људи не подносе климатских утецаја подједнако. Баш за оне тропске болештине су на прилику црнци неприступачни и то својство расе иде с колена на колено, а тако исто се подеси по који случај од Јевропејаца, који поднесе тропску клику без икаквога вреда по свој организам. Сва та старања за климатске неприлике, прихвати др. Јово, немају места код нас У умереном појасу, јер ту су разлике незнатне. За тропско поднебље, да богме, долазе ти моменти у обзир, мање пак за хладно. У осталом, умереност у животу,

покрети, добра храна и подесно одело и стан исто тако ће разбујати рођенота Новосађанина у Лондону, као и у Цириху, Штокхолму, Петрограду или Цариграду. Зна се, да богме, да сиољашња температура утиче знатно на распадање беланчевине. Свако зна, да на зими и нехотице умножавамо покрете мишића, дрхћемо, а тиме се троши снага распадањем и сагоревањем сала, уз то се хладноћом још и надражују живци, Па то би ми онда, поред једнаке хране, требали лети да се гојимо, а зими да мршавимо, рећи ће песник Пера, а код мене је канда обратно. То је са свим природно, упадне у реч Иконија, Лети се већином слаби за то, јер је лети апетит слабији: уз то се лакше сваривање поремети, а често кретање на летњој припеци и топлоти проузрокује јако знојење и распадање сала, а уз то високе темиературе надражују живце. Молим те, Симка, ја сам чула сада у разговору више пута реч клима, је ли то то исто, што и поднебље, као што ми српски кажемо, пиТала је Савка проФесорицу Симку, која је седела баш преко од ње. Па, готово то је једно исто, одговори устегнуто Симка. Под тим се разумевају околности погоднога и непогоднога времена, положај и други одношаји каквога иредела или места. Је л’те госнођо докторе? Јесте, јесте, одговори Иконија. Ми имамо у медицини читав један огранак науке, који се бави само климом, тако названу климатолођију. Ту подразумевамо ми под климом управо све утецаје једног места на човеково здравље, који су проузроковани положијем тога места. Ту су вам односи топлоте и хладноће, кише, снега, росе, мраза, ветра и т. д., а, поред тога, и сви метеоролошки чиниоци, у колико они дејствују на здравље и у колико од њих зависи развој клица разних болести. Наравно, нас се ту не тичу многе задаће праве метеоролођије, као земљотреси, односи небесних тела итд., што нема никакве везе са човечијим здрављем. Да, да, тако је, потврЦвао је др Ива, то вам је Формална медицинска ђеограФија. . . .

178

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 12.