Женски свет

Гле живот како измиче ; Брзо као сунчев сен ; Ал ; cpeha још брже мине Као само један трен.

Нови Сад,

Гле како живот измиче Брзо као сунчев сен ; Али ; cpeha још брже мине Као само један трен.

Зато су патње спорије Спорије бескрајне Као да се нижу столећа Тако су дуготрајне.

Марија.

ЗАБАВА.

СУМЊА.

Њихова свадба била је закл 3 учак једног лепог романа, закључак, који сам иредвиђао још од.нрве поверљивости Петрове, онда још ; кад ни он сам не знађаше. да у толикој мери љуби Јованку ; ту дивну младу девојку ; чију је слику радио. Не знам да ли је она са своје стране делила страст мога пријатеља, али било из праве љубави ; било из кокетерије ; она је увек имала за њега по који благ осмејак ; који храбраше ; на кад је најпосле заиросио њену руку ; није се устезала да. му је поклони. Прве године брачног им живота нису биле помрачене ни једном црном тачкицом ; ни једним облачком. Тај Петар имађаше толико дара ; да је својом четкицом заслуживао онолико ; колико је хтео ; а за иста његова млада жена и он ако и не зна-I?аху за велико богатство ; знађаху за сваку угодност. Али ; но несре]ш ; Петар се нагло разболи, и тек после дугих месеца бола, зањега, а бриге за нас ; иочне оздраљати. Болест ; која га беиге снашла; није му дозвољавала да ради ; те мало по мало ; најире оскудица, у новцу ; а доцније и нужда; увуку се у кућу младих супруга. Морали су наиустити свој мали кокетан стан, на булевару Гренел и узети један ружан стан на левој обали Сене. У тај стан сам редовно долазио да обиђем свога јадног иријатеља ; покушавајуКи, да му у векику ФОте.љу ; за коју

беше прикован ; донесем мал.о расположења и веселости. Једног дана нађе\l га озбиљнијег но обично. Имађаше неко хитно плаћање ; а новаца немаше. Оставио сам га јако забринутог, јер сам се и сам налазио у таквом положају ; да нисам могао да му нохмогнем и један део ноћи проведем због тога очајавајући. Но сутра дан изненадим се ; нашавши Петра мирног и веселог. Имам пара ; рече ми ; угледавши ме. И пошто сам га заниткивао од куда му ; рече ми: Дала ми је моја жена, моја Јованка. Изгледа; да је онда ; кад бејасмо још богати ; сачувала неку пару. Оиај негдашњи сувишак cnamће нас данас. Добри млади човек изгледаше врло поношљив; говорећи ово ; док сам ја и против своје воље осећао ; да ми се срце стеже као на какав рђав предзнак ; а то с тога ; што ми је та тајна уштеда изгледала врло чудновата. Сећао сам се ; да је Јованка некада била лакомислена и придичап трошаџија, те кад бијој муж дао новаца изгледало је ; да јој је много иотребније да купи какву луксузну ствар или што од накита ; но да остави што на страну ; да јој се нађе у будућности. Па онда ; онога дана кад је мужу дала потребну суму ; чинило ми ее ; да јој је на лицу лебдео неки тајанствен осмејак ; који ми је дао повода разном размишљању. Сумња се тек била зачела у мојој глави,

Бр- 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.