Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ИСТОРИЈА МУЗИКЕ У CTАРИХ И HOBИЈА МУЗИКА.

(Из Езерових „Естетичких писама.“)

Музика је уметност, коју су Грци нарочито ирозвали уметношћу муза, музиком. Она приказује осећаје тоновима, у колико ови изражавају најунутрашњији живот човеков у највећој му делатности и савршенству. И_одиста ни једна уметност не може више тако опште да утече као музика. Грке је у најсуровијем им стању умело да занесе ОрФејево иевање а и данас се још такав утецај може опазити у са свим дивљих народа, само се иосред култивираних народа може често наћи људи, који услед притиска прилика, услед непрестане расејаности, услед једностране научености немају уха за чаролију хармоније. Но ти људи зацело немају ни истинита и права осећаја или се крећу само у кругу прозаичнога живота на земљи а и не слуте да има надземаљског, вишег, божанског живота. Веома добро вели Окен: „Музика је излив чежњи, да се вратимо Богу. Несвесно чини те човек чезне за стањем, које не познаје; несвесно гапремешта у то стање божанског мира и божанског уживања. Постанак тој уметности зацело је тако стар, можда и старији, него постанак је-

зику. Деца обично пре почну певати него говорити; људи мора да су певали још док су били у добу детињства. Потреба да људи једно другом саопште евоје мисли и осећаје, своју радост и свој страх, своју стрепњу и наду, свој ужас и своје изненађење, довела је на песму, т. ј. глас је стао употребљавати висину и дубљину, мекоћу и јачину те се изражавао час спорије час брже, час хармонично, час дисхармонично. Но како се језик сам изобразио, стадоше се спајати и у речи одевене 'мисли и осећаји са тоновима и то је био ночетак појезији, која је дакле с музиком готово заједно ностала те јој била и остала сестра. Но свој прилици се инструментална музика веома рано развила уз певање. Пастир је себи од трске нравио фрулу, ловац је употребљавао бивољи рог да сазове своје другове, деца и жене ударале су у разастрте коже животињске те отуд постадоше бубњеви, најпосле се од метала или црева стале правити жице те постаде лира, харфа, цитра или цимбала,

ИЗЛАЗИ: СКАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ. \

4. У НОВОМЕ САДУ, 1. АПРИЛА 1896. ГОД. XI.

власник: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА ИЗДАЈЕ и УРЕЂУЈЕ АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Цена је годишња 1 фор.; за Србију 2 1 / 2 динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.