Женски свет

које су нарочито служиле на то, да прате певање те с тога вазда остале најомиљенији и наутецајнији инструменти. Даље је у почетку како певање тако и инструментална музика било само мелодија, јер се не може замислити, да су људи одмах дошли на ту мисао, даудвоје, у троје, или у више певају или свирају; но чак и кад се то додније збило, чак је и кор био мелодија, јер слагање разних гласова у хармоничну целину захтева већ виши степен културе. Осим тогаје још музика различна и но унутрашњем карактеру, т. ј. по изразу весеља или туге, храбрости или клонулости, благости или жестине, мирноће или страchoctpi. А та разлика лежи у карактеру самога народа народни се пак карактер ствара нарочито према томе каква је земља и какво је поднебље. У усијаним несковитим степама или равницама, као и на бујним обалама хлађаних река, као и нод хладом налама, где је свагде чист топао ваздух, али где и врели сунчани зраци неку човеку теме, морао се човек онде у немаштини, овде у изобиљу изнурити па је онда у тим клонулим и пренадраженим телима и душа постала мекушнија и суморнија те је Фантазија дошла на најнеобичније иредставе. У том је стању и музика морала бити тужна, сетна и Фантастична. Код Инђана и Мисираца и дан данас је још потпуна кукњава, код Кинеза, Арапа и других народа дрндање што човеку уши вређа. У Етрурији је музика задржала свој стари туровни карактер а тај је највећим делом доцније прешао на римску музику и одржао се све до данас у талијанској музици, дабогме оплемењен и разведрен свежим животним дахом Запада. Грци су брзо преобразили оно, што им је у музици било с Истока, као што сугод преобразили и богове, слике, законе и све што су добили с Истока. Тај народ, који је мучним обделавањем своје од искони дивље земље и морепловством своју снагу челичио и дух јачао, тај народ, пошто је своју земљу начинио плодном, лепом и у-

бавом, рано је замиловао песму и свирку. Кад се искрчиле шуме и исушиле баруштине, тада се лепо полуострво са својим обалама и оетрвима засветлело као рај: благо ведро небо, разастрто поврх шумовитих и водовитих брегова, но убавим долинама красна села и градови, свуд красота и милина. Тада се диже рапсод па стаде певати своје песме уза седможицу лиру, тада се разлеже весела песма уз игру и сигру, нарочито нак свечана имна при жртвама и другим божјим службама, иа за тим импозантни корови у позоришту. Све сама природна леиота, чисто човечји израз онога што је свако одиста осетио, дакле истина и ирирода, уз то нежна, умилна убавост и тиха ведрина, која узастопце иде за свачим што је грчко. Па с тога је та музика толико и утецала на народно образовање, а тај утецај неодољиво дејствује и дан данас у песмама нових Грка и одушевљавао је на најзванреднија јуначка дела, нарочито у последњем рату за ослобођење. У Римљана није музика доснела ни до каквог правог стила. Од етрушчанске и грчке створила се у њих нека манира, која је после прегпла и у црквену музику. Велику заслугу по ову има напа (Гргур Велики, који је старе корове Грка, што су управо певали само увежбани певачи и то у један глас, преобразио у опште црквене песме за све и свакога па да се певају и у више гласова. Те тако је новији корал са трајнога свога дејства, са свога импозантнога достојанства и са свога високога патоса постао најузвишенија врста музичкога стила. Амвросије, милански владика, узео је од Грка осам мелодија, које и данас још сваког могу да занесу. Осим тога коралнога певања ушла је у хришћанске цркве и фигурална музика т. ј. извођење несме. Еад се у XVI. веку у Немачко! и у Швајцарској расцепила црква те се из протестанских цркава од претерана страха, да се можда не злоупотребе, сва чулна средства за полепшавање службе божје изагнала, нестало је у њих и узвишене црквене музике. Но Лутер, који је и сам волео музику те свирао и у гласовир и у Флауту

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4.