Женски свет

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

ИЗ ДРУШТВА.

РАЗНО.

Женска учитељска школа. Народна скуиштина у Београду донела је закон, да се тамо подигне засебна женска учитељска школа. До сад је иста била епојена с вишом женском школом и није могла да развије прави свој задатак, сад ће засебна учитељска школа од 4 годишња течаја (било је до сад 2 год. течаја) моћи дати држави далеко снремније учитељске снаге. Српска гимназија у Сарајеву. Иокојни добротвор народни Ђорђе Николајевић 7 дабро-босански митрополит, оставио је Фонду сарајевске гимназије 15.000 Фор. Кад се то дода на оних 80.С00 ф. што је на исту цел оставио пок. Тузлић, а којим је руковао г. Коста Вучковић у Спљету, онда ће овим ирирастком бити осигуран опстанак ниже гимназије, коју ће онштина сарајевска, по свој нрилици, отворити идуће школ. 1896-7. год.

Нова српска женска задруга основана је у Госгшћу. Сазнали смо из поузданог извора, да се спремају и Сомборкиње на удружење. Тако ћемо, у име божје, ући ове године са задругама нашим у другу четвртину стотине. Вршчанке су имале своју ред. глав. скупштину на Три Јерарха. За начелницу је изабрата по ново гђа Јелена Деметровићка, за подначелницу гђа СоФија С. Петровићева, за благајкињу гђа Мила Ј. Недељковића, за перовођу г. Ђура Брашован учител,. За одборнице гђе: Ана Милосављевићка Ана Б. Петровићева, Драга Лолићева, Александрина Ј. Обрадовића и Тереска Малушева. За чланове саветнике: г.г. јован Малушев, Милутин Трбић, пароси, Љуб. Рајић умир. судац, Никола Брашован учитељ и трговци: Јоца Недељковић, Бранко Драгић и Ђура Богдановић. За нрегледачице су изабране гђа Савина Брашованова, Тина Ђорђевића и Мила Марковићка Задружно имање износи 2790 Фор. 38 нов. Задар Киње су имале своју другу годишњу забаву на Сретеније о. г накојојсу суделовале гђице Д. и М. Симићеве и Талпо, ученик осн. школе М. Синобад и Д)це: М. Баљак, 3. Јакпшну Кулишић, Д. Јакша Ковачевић, и г. Бронзић, Јанетовић и Зец. И материјалан је успех ван очекивања био 250 ф. чистих.

Јаја за насад. Фирма Мах Panly у КоНасћ-у Штајерској препоручује јаја за насад од брамакокошака, холандских црних са великом белом капом, хоуданских, штајерских, сребрних падовских, ландханских, сребрних вијандота, талијанских малих (кепеца), кокинхина, ердељских головратих, доркинга, јокохама; емдеских голијатеких гусака; пекиншких натака (хинеских) великих штајерских иатака. Кокошија су јаја од 15 до 50 н. комад, гушчија 1 ф. а пачија 20 нов.

Лизање и зарезивања писаљке. У Берлину, пре кратког времена, иосекао се неки браварски момак, кад је зарезивао писаљку и у раницуму досне мало граФита. Одмах сутра дан букне му рука, па иосле и цела страна и момак умре од отроване крви. Даље је лекарски констатовано, да од лизања писаљака долази катар у цреви. Опомињу се дакле родитељи и учитељи, да назе на ово и да децу одвикавају од лизања писаљака и оловака, а нри зарезивању ових, да назе, да се не иосеку.

Покојни Милош Зечевић, ироФесор на вел. школи у Београду, упокојио се Фебруара месеца о. г. и оставио је 40.000 динара на добротрорнс цели, а иаиме: 24.000 дннара за сироте ђаке у вел. школи и 16.000 дин. за сиротс ђаке крагујевачке гимназије. Беше и сам сирома ђак, иа је знао, шта је то учити и сиротовати. Нека му је слава ! Краљ Александар даровао је дому сиротне деце у Београду 1000 динара. Дабро-босанска митрополија. По „Иеточнику“ било је у истој митрополији 1894. г. 193 цркве, 5 манастира, 227 парохија, 27 прота, 205 свештеника, 4 јеромонаха, по l синђели протосииђел, 2 игумана и 4 архимандрита; 475.502 душа, које живе у 59.217 кућа; села има 2.148. Те исте године годило се у тој митрополији 20.871 деце, аумрлоје 18.377 душа Прирастак: 7494 душе. Захвалница. Будимпештанске госпе из најотменијих кругова предале су кр. уг. министру

ЖЕНСКИ СБЕТ. Бр. 4.