Женски свет

„ЊОЈ.”

У СПОМЕНИЦУ.

ПОСЕСТРИМИ КАЋИ.

Претисла ми туга, моје болне груди Што т’ не рекох да те моје срце љуби, Што донусти ; да ми моје сунце зађе, Моје срце мира, никад да не нађе. У шетњу кад одем ; још те ми је горе Ту се тужне мисли ; с’ мојим срцем боре ; Јер ово је место ; ирвога састанка Па ; ово је место ; тужнога растанка.

Зајечар.

На твоме иапиру, У тихоме миру Ретке ове пишем ; А Србинством дишем. . И сјећам се сећам Оног кобног дана И сјећам се оног Тужног Видовдана . . И сећам се славне Круне Душанове, И сјећам се борбе, Борбе Србинове. У сјећању душа Зажели ми тада Да осветим она Срнска чемер јада ...

Вос. Петровац, 9./II 1896.

Да ли ће ти проћи ; тада срдња твоја? Да л’ ћу смети рећи ; јеси л мицо моја ; И за ово до сад ; срце ми се каје Што оставих тебе ; у далеке краје. Ј. Ћ

Ој ти цвеће мило ; а пупољци мали Тешки су ми јади ; срце обхрвали ; Куд год се окренем ; видим цвеће разно Али срце моје ; тужно је и иразнр. Оно јадно оће-за њом да се крене Само да угледа ; смеђе очи њене ; Ох тражићу иута ; шго мањи и краћи Што нре да је могу видети и наћи.

Да дочекам данак ; Данак свете борбе Да на олтар ианем Србинске слоб-оде, А ја када панем Од рана и муке Да ми мелем твоје Привијају руке; Да ми вином хладним Толиш срца жеђу ; Да ми твоје р’јечи Преко срца пр’јеђу . . . Ох! ... та куда би више ? То је доста селе! Дочекати жељне Србу данке бјеле! . .

Богдан Крајишник.

ЗАБАВА.

МАТИ.

(Свршетак.)

У свакидањем додиру и разговору с њом ; упознао сам њену племенитост и карактер ; што сам иначе код мало њих виђао. Поред лепих страна и особина; учини ми се ; даимаједну махну ;

која ми се никако није допадала. Себичност је код ње избијала јако ; бар тако се мени чинило ; али сам о томе ћутао. Једном она сама поведе о томе разговор.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5