Женски свет

„Шта кошта?“ запита Ерна, па јој и нехотице прелети лак осмејак и озари јој њено бајно лице. „Пет стотина марака“ ; беше одговор. „То је за нас скупо“ ; примети Роден ; „жао ме је ; што смо вас узалуд трудили.“ „ Јесте ; пет стотина марака је врло много !“ уздану Ерна ; али погледа не одвајаше од хаљине. „Ви не морате одмах шатити“ 7 примети трговац; „решите се само и дозволите ; да вам хаљину могу кући послати.“ „Не!“ одговори Роден пре него што би Ерна одговорити могла ; „у моју кућу не сме ни једно иарче неплаћено доћи.“ Ерна је знала, кад јој муж тим гласом говори; да му се онда не сме много противити. Ћутећки изађу из дућана ; а Ерна ће ; мало пребацујући ; рећи: ~Ти си чудо од човека и претеран до зла Бога. Не ћеш да допустиш ; да узмем таку дивну хаљину. Ја никако не могу ићи у истој хаљини ; у којој сам била већ једном на балу ; а ова би ми тако дивно стојала!“ Пуна кокетерије погледа га са њеним лепим умиљатим очима. „Ја и не сумњам о томе ; хаљпна би ти лепо стојала, али та хаљина је мало скупа за нас. На последњем дворском балу била си ; као што знаш ; у твојој белој венчаној хаљини тако лсиа ; да се цео двор дивио ; па зашто не би и сада обукла ту исту хаљину ?“ „Кад би је и по други пут обукла ; изгледала би сама себи смешна ; “ нримети Ерна мало љутито. „На дворском балу мора се увек друга хаљина имати.“ „Све оно ; што се не може платити ; не мора се имати. То је моје мишљење ; а од тога не могу и нећу никад отступити. А најбоље би било да о том и не говоримо више ; пређимо на што друго.“ Ерна је ћутала. Кад су кући стигли ; на ио свом обичају сели да пију чај ; беше млада госпа рђаве воље. Ерна није била научена ; да се њена жеља не испуни ; јер код својих родитеља је све оно било ; што је зажелила. И ако не беше баш велика слога између њених родитеља ; ипак су се у неким стварима увек сложили ; особито кад се мазе ; њихове ћерке ; тицало. На њену лепоту и њену духовитост много су полагали родитељи а беше једииче председника суда ; Конрада. У друштву отменог света беше омиљена и радо виђена; то је и дало наде родитељима ; да ће

им ћерка моћи добити сјајну партију-, но колико беху изненађени, кад им она ; код толиких удварача џоклони срце једном сиротом ОФициру Родену И у овом важном тренутку њеног млађаног живота ; Ерна је изашла као победилац ; те пошла за Родена и нротив воље својих родитеља. Роден је потпуно задовољан био ; јер је добио оно чедо ; што је искрено љубио. На велико изненађење Роденово ; Ерна ее брзо оиријатељила и са својим новим животом. Уживала је ; кад се могла своме мужу ма у чем показати као добра и штедљива ‘домаћица. Али то не трајаше дуго, а она је ночела у своме послу малаксавати; била је научена, да јој се свака па и најмања услуга и рад награди похвалом или другим чим ; а Роден то није никад чинио, јер је смаграо то за природну ствар ; и Ерна употреби прилику ; да му да иознати, како је незадовољна с његовим понашањем. Но он се чињаше томе невешт Ернује ито љуто болело, ал’је опет нрва поиустила. Загрли га и рече умиљато : „Максиме ! Зар не увиђаш ; да си мало пре био немилостив спрам твоје Ерне. Нризнај, да си се и ти радовао, кад сам носледњи иут била на дворском балу и чуо ; како се моја тоалета сваком допадала?“ „Тако је!“ одговори он, иривлачећи је к себи, „ја сам се дичио са својом лепом и добром жсном. Ти си доиста бајна била ; и зато што ти та хаљина тако лепо стоји, волео бих те видетп оиет у њој.“ „То не може бити, ти добри ; ал’ ипак неваљали мужићу. Ти се у тим стварима не разумеш. Ја не могу у истој халшни ићи двапут на дворску забаву. и „Ерна! Зар тако ?“ „Не ; не ; “ продужи она, милујући га по доста мргодном челу. „Молим те ; немој ми правити тако облачно лице. Ја ћу твоју жељу испунити, али зато ћу ипак и плаву хаљину добити. Ја сам средство пронашла. Писаћу мојим родитељима и молићу их ; да мн пошљу новаца, а они ће ; знам, учинити, “ Роден уздахпу. „Дакле се још ниси одучила, да се све не мора испунити.“ „Нашто да се учим томе ?“ Весело се насмеја „Кад је много боље, да се све добије, што срце зажели.“

124

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8