Женски свет

жање, које се од свију овдашњих госпођа тако разликује ; одала вас је; ја ћу се радовати, ако ми буде могуће, да вам учиним коју услугу Ви желите нродати срећку?“ Ерна климну само главом, речманије могла бдговорити, јер сама учтивост банкарева подсећаше је на нрекор. Са дрхћућом руком преда му паиир. Банкар баци поглед на листу за ажије 7 и онда јој поче новац бројати. „Милостива, на моје иоштење можете рачунати ; као што ћу ћутати према другима, тако ћу исто према вашем мужу претајити ову нашу малу трговину. Ја ћу се сматрати за сретног, ако вам и даље могу бити на услузи.“ Ерна стрпа ћутећки новац, који је иримила, а у себи се љутила на банкареву учтивост, ал’ ипак се није смела иоказати, јер се осећала обвезана према њему. „Да-л’ ћу бити тако срећан ; милостива, да вас видим на идућем дворском балу? Његово Височанство имало је доброту позвати и мене на тај бал. Несмислено је од мене ; да узимам себи слободу да Вас замолим за једну од окретних игара.“ Господин Алберти ; тако се звао банкар ; имао је још јединужељу ; да добије пристуиа у двор. И сада је благајна Алберта отворила и дворска врата и он доби приступа у двору. Ваздух у соби постаде Ерни на једанпут загушљив ; а ватрени погледи г. Алберта постадоше јој од једаннут несносни „На другу полку можете рачунати ; одговори у кратко Ерна ; и затим нагло изиђе напоље; где поче мало лакше дисати. Брзим кораком упути се право трговини ; која одавде није јако удаљена била; исплати жељену хаљину и нареди ; да јој се одмах пошље. Рачун понесе собом ; како би своме мужу могла показати. Тек што је шешир и огртач била скинула и хаљина је била већ ту. Кад је видила хаљину ; пробуди ее у њој жеља ; да је одмах и опроба ; навуче хаљину и она јој сасвим лепо доликоваше. Поглед јој се засветли и нобеда јој је лебдила на уснама ; какав ће тек сад утисак учинити на дворском балу. Оне муке ; што је код банкара претрпела ; врло су незнатне, за толику победу ; коју ће иожњети на идућој забави. Кад је чула кораке свога мужа ; она се обрадује и позове га веселим осмејком, да дође к

њој у собу ; а сама се усправи и упита: „Максиме! Како ти се допадам ?“ „Шта ја видим?“ намргођено примети Роден. „Дакле ипак су ти твоји родитељи послали новац ?“ Окренувши главу од њега ; климну главом, само да му не би морала у очи иогледати. „Јели да је лепа?“ придода брзо. „Сад си ме видео; сад можеш ићи ; јер хоћу да се скинем ; па да вечеру зготовим.“ После неколико минута већ јеусвојој обичној халшни била ; где је Роден већ чекаше. За време док је чај сипала ; и док је и друге мале услуге чинила своме мужу ; ћереташе весело о разним стварима. Кад јој једном упаде у очи, да јој је муж вечерас баш ћутљив, ван његовог обичаја. „Максиме! Шта ти је ; да-ли те гато боли ? Ти си ми данас негато сувише озбиљан ; да ти се није што неиријатно десило у твојој дужности ?“ „Није ; него сам добио једну немилу вест ; која ми задаје много бриге. Мати ми је писала ; да је ЕлФрида морала своје добро место напустити уЛондону, јер су јој доктори саветовали ; да ће јој влага ; што влада у Лондону, њеном рематизму јако удити, те се мора озбиљно лечити и у Визбаден ићи. У сваком случају, ако јој и то не помогне ; онда јој ништа друго не преостаје ; већ да се окане са свим свога позива, па шта ће онда од ње бити?“ Лак облак иређе преко Ерниног лица ; и доста ладно и усиљено примети : „То је одиста врло жалосно ; али вал>да ће ЕлФрида оздравити.“ Сад се тек сетила материних речи ; да ће јој родбина мужевљева највише загорчати брачне дане ; јер ће ју морати иотпомагати. Ерна је врло добро знала ; да јој је свекрва у доста оскудном стању ; те да од своје мале мајорске пензије једва себе издржава ; а како ће сад живети; кад јој дође и ЕлФрида ; ћерка ; која је била васпитачица у Енглеској. Овај јој глас о заови не гођаше ни најмање и помисли у себи: сад је без сумње Максим помислио у себи ; да би много паметније било ; да сам тих пет стотина марака ; што сам дала за хаљину боље његовој матери нослала. Још кад би дознао ; откуда ми тај новац? При помисли обли је језа и ватра ; али се брзо утеши, да о том неће нико дознати ; јер нико осим Албертија незна о том ; а на његово ћутање може потпуно рачунати.

126

ЖЕНСКИ CBET. Вр. 8