Женски свет

Један од најмоћнијих говора јесте говор очију; он немаречи ни писмена, која се једна за другим сливају и која се ређају по одређеном Сиетему да би нешто изразили Често и најкраћи поглед није само једна цела реченица ; која иредставља готову мисао, он је вигае иута цела глава а и читава књига.

Обичан говор утиче нрво на ухо а кроз ово на разум или осећаје људске. Оно што око говори, то је нашло свога места још у истоме тренутку у дубини срца, зашто је било и одређено и са свом силом много раније досие до границе људског схваћања, док изговорена реч тек лута но разуму и тражи значење. К. X.

ПРВА ЛАЖ.

НОВЕЛЕТА ФРАНЦА ЕВГЕНА. С НЕМАЧКОГ ПРЕВЕЛА Омбра. (Свршетак.)

Но ја ћу молити оца, да надокнади двадесет хиљада марака; па ће доћи Максим да ме моли за опроштење. а ја ћу му показати врата. За тим убрише очи и узме књигу да чита. Трудила се да буде што хладнија и да се чини да је она увређена, ако би се Роден вратио. Али узалуд чекаше на њега ; тек пред ноћ се вратио кући, по мрачном му лицу и говору видела је ; да не жели с њом да говори а још мање да се измири. Јогунство се у њој на ново пробуди ; и усиљавала се, да и она према њему тако исто буде равнодушна, као што се он пре ма њојзи показивао. Седише једно према другом; ал ћуташе као заливени. Ко би их сад гледао; не би никад могао замислити ; да је то онај срећан пар људи ; гато их је чиста и искрена љубав везала. Ерна је знала моћ њене леиоте и љупкости а и осећаје свога мужа ; па не сумњаше; да ће и сам тражити, да се што пре измире и за то је себи предузела ; да она не чини никакве кораке за измирење ; всћ да га пусти да осети ; да она има више њему шта да нрашта него он њојзи. Дани пролазише ; жељено вече се ириближило. Пошто је Ерна себе убедила ; да је она у праву а не њен муж, то је без икаквог устезања плаву атласку хаљину обукла, која је управо и узрок свађи Кад је са својом тоалетом готова била ; уђе у собу код Родена ; а он ју намргођеним погледом само иосматрао, Ерни на мах беше тако ; као да место сјајне балске хаљине на себи оков носи ; причини јој се ; као да је нешто у пронаст гони.

шшшжшш.

Кад је на дворски бал отишла и видела, како је са свију страна удварачи окружавају, на мах нестане оне смућености, која ју обузимаше и веселим срцем преда се својим срећним осећајма. Престолонаследник јој приђе, и замоли је за прву игру. Коморник Грибен причао је ; да се Њег. Височанство врло повољно изразило о њој пред неколицином ОФицира. Видело се ; да је лепа госпођа Роденка данас краљица бала. И заиста је била; сваки се то трудио. да буде усрећен бар једном речи њеном, једним осмејком са њених танких и румених усница. Њена је сујета тога вечера потпуно задовољева. Једина кап горчине, која није могла овога вечера изостати, беше сећање на банкара и обећана му четворка. Већ само пријатељско понашање и опомена на обећану игру од г. Алберти, јако је наљутило. Кад је руку пружио u замолио да се ставе у ред играча ; опазила је на више особа чуђење и подругљив осмеј, да она ; тако слављена и омиљена играчица, изабере банкара, који не беше баш у најлепшем гласу, за свога играча у четворци; кад је помислила, сама се себе стидила, ал је морала откупити банкарево ћутање. Роден стајаше наслоњен на једном стубу и презривим погледом посматраше жену и њенога играча. У тај се пар баш Алберти к њој наже ипришапне: „Неутешен сам ; милостива, што се тако десило ; да је ваш лоз ; још пре жребања био у другим рукама иначе би за дужност сматрао да вам га натраг вратим;“ већег понижења

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

139