Женски свет

није требало за Ерну. Очи јој севаху ; а гласом поносним рече: „Ја вас не разумем господинс Алберти!“ То јетакоказала да је и сам Алберти посумњао у своју учтивост, мислећи, да није какогод нехотице нанео госпођи какву увреду, па са тужним осмејом, брзо пређе на други говор. Кад је четворка довршена била, приђе Роден к Ерни и доста строгим гласом рече : „Од куд ти долазпш, да играш са Албертом ? Ерна се угризе за усне u сва иорумени. „Да, ја погађам ваш савез,“ примети дање, „ја те озбиљно молим, да се више то не деси, тај господин не стоји на најбољем гласу.“ Долазак принца који замоли Ерну за котиљон, прекиде љихов даљи разговор. Ласкање принчево причини да је Ерна свс брзо заборавила што се мало пре збило с њоме. Још сва опијена својом победом, стигла је кући с таким убеђењем, да није осећала умор, те отпусти и девојку, која је хтела да јој номогне да се скине. Тако обучена спусти се ua наслоњачу, да би још једном прелетила у мислима све оно, што је тог вечера преживилаОткуцај сата трже је из заноеа; устане и приближи се прозору. Кућа, у којој они живише, беше на ћошку, а преко дворишта управо видело се у писарницу њеногамужа; прозори беху још осветљени код њега Он је седио иоред иисаћег стола и радио, ма да је ионоћ у велико превалила; светлост од лампе падаше управо на његово лице. Када је спазила његово набрано чело и стегнуте усне обузе јој бол душу и срце. Докле је такогледала у озбиљно лице свога мужа, срце јој поче жешће и жешће куцати и стара љубав се пробуди, још већим жаром, но тптоје пре била. Жудња за измиром све је више и више гоњаше. Кад би сад к њему отигала помисли и рекла: Не могу више да сноеим, опрости ми, и прими ме опет у твој загрљај и заборави све. И у том пође к вратима. Но кад је према огледалу била а из златнога оквира укаже јој се њена дивна слика, на мах, као прикована застаде и поносито рече: Нећеш! Сетила се, како је ладан и миран био целог вечера и како је пребацивао играње с банкарем; па кад су кући ишли, како читавим путем ни речи нису проговорили па се бојала, да ју може одбити, а то не би хтела да доживи. Сетила се и речи његове матере, која причаше овако: „Мој ми син једног дана, пре своје свадеб

рече, да је строг н неномирљив, иначс добар и племенит човек. Где се његових личних ствари и права тиче; иа се ко о њих огреши, не прашта, ма да му је најбољи пријатељ “ Нс, љен понос помешан са сујетом нијс јој допустио да она иде и да моли за опроштеље, па ма никад пе дошло до измирења. Нежних осећаја нсстаде, изгубигае се; сазадовољством јога једанпут баци ноглед у огледало, задовољна сама собом, брчо спусти завесу и онда се поче сама свлачити. Прође више недеља од то доба, у Ернином брачном животу није се ништа Цзменило. Кад би се њих двоје и суерели где, били су увек хладни и туђи једно према другом а то их све випте и више раздвајагае. Ерна је гледала, да све оно, што јој у брачној срећи не доетаје надокнади у друштвеном животу, а могла јс, јер је била звезда престонице. Од принца па све до пајнижег ОФицира све је то за љоме занешено било. Ко би је у друштву видео веселу и милу и чуо њено љуико ћеретање држао би је занајсретније створење ; а кад би ко могао у љену кућу завирити уверио би се о противном. Њене црте задобију сасвим други вид, него пред светом. Кад је сама, онда је тек осећала празнину, и онда је видела и осећала, даје најнесрећније створење на овоме свету. Често је тражила самоћу да би могла о оном што се с њоме збива премишљати, али не задуго, она би обично у друштву одмах себи задовољства нашла, Родену се овај пут којим је Ерна сада пошла недопадаше. Ерна је то врло добро знала. Роден неће тај њен поступак одобравати, ал за то је мирно гледао, и та љегова мирноћа више је љутила, него да јује корио и иреговарао. Његово ћутаље дало јој је повода да помишља да је сасвим равнодушан према љој, и да би се још боље могла уверити о том, намисли, да га доведе у искушење и да побуди у љему љубоморство. Врло је добро знала, да јој муж не трпи Алберта, тим више, што је Алберти сваком приликом толико пажње и учтивости показивао, да и сам Роден и остали нису могли до другог закључка доћи, до да јој то веома годи. Банкар је свој нови положај схватио, па је тражио додира највише с оним особама, које су од великог уплива на двору. Давао им кредита и нрепоруком те господе био је примљен у првим круговима. Сваки покрет и читаво његово понашање пружало је Ерни довољно повода, да је могла видети како госнодин Алберти није са

140

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.