Женски свет

круништу Добрача у Корунжој види се у непосредну суседству високи котао Мангарта; онамо као да може допрети само светлост и снег а допада се много боље са тога, што му стрми гребени стојеу полукругу, него што би се допадао, кад би биле све ираве линије. Прекинуте линије у опште се много већма допадају него оне, које се монотоно повлаче у истом правцу. Запита ли човек за смер том занимљивом планинском индивидууму, који је канда само за то ту, да га и нрви и последњи сунчани зрак с еФектом озари, да се на њ купи снег и да копни то мора одговор гласити овако: Природа нема смерова у обичном људском смислу. Земља и све што је на њој има само један смер да нестаје. Док се буде згуснула гасна лопта сунце, наићи ће на земљу велика трагична катастроФа; сав ће живот ирестати, последњи ће човек потресен управити носледњи поглед на културне створове образованих народа. А та културна дела ипак нису била без смера; веселила су људе, тешила их и дизала над ле Физичке интересе. 0 доломитима Тирола опажа о истој теми један дневник ово: Гребен са многим пукотинама, јаругама и олуцима као да естетички већма заноси него равна пљоснаста стена. Монотонија површине овде се прекида и то не можда по каквом закону симетрије, него игром случаја, јер те оригиналне линије рише ћудљиви бог времена, скида их онај стари свемоћни поткопавало вода. Виде се ту изливи моћних сила, које без смера и плана, но свагда оригинално дају облик удовима стена. , Крепароса изгледа као замак, до којега се нико не може успужати. Ко живи у том замку? Вечност; сунчани зраци дању, звезде ноћу. Оно што је узвишено у времену гледа са крунишТа тога замка доле на нас. Не само богато распоређење, разноврсност и оригиналност линија чине тај замак те је објект посматрању и уживању, него и боје. Преливају се ту једна у другу црвена, жута, сива, црна, зелена боја; читаве новршине снежне прекидају монотонију стенине сивоће. Стене у замку долине код Кортине д’ Ампецо имају облик пилона старомисирских

храмова, друге купе нодсећају на куле по замцима, на индиске храмове у стенама са конФузним њиховим нластичним орнаментима на Фантастичне зграде, којеје поправио ћудљиви архитекта време. Време и непогода су моћне силе, које све друкчији и друкчији облик дају долинама. Ваздух и вода су праснаге, које но бреговима терају своје Фантастичне игре. Монте Кристало такођер је оригинално стење, и живописно са својим облицима. На његову слемену има пирамида, кула, обелиска, шиљастих Фијала, стубова. Стари бог непогоде урадио је ту пун Фантазије комад пластична посла. Има нешто леда ио гребенима тога брега и тај лед нодрањује вечите изворе. У непрекидном такођер лежи елеменат узвишенога. Дирско језеро, које се протеже пред Монте-Кристалом, јесте као огледало, у које се огледа сав тај крај, јесте као око, којим долина гледа на горе око себе. И у ецталским се Алпима може лепота у природи проучавати са асном. На Рамолјоху, са којега је диван изглед на читав низ висова и ледњака, стоји ово наиисано: Материјално велико, силно у иростору изазива, као што је познато, утецај узвишенога. Тај утецај постижу пре свега високе планине са својим нространим ледним и снежним пољима. Што су дужи низови високих главица и што их је више, што су многобројнији плазови, који окружавају бедра бреговима, то је све јачи утецај. Поред тих брежних великана стоји мајушни човек, који се при својој телесној незнатности осећа већи од тих планинских горостаса. Он наиме схвата слику свију тих високих ликова те па крилима мисли својих лебди изнад главица и ледњака, процењујући боје и облике и уживајући. Све ту изгледа укочено и мртво; снежне пустолине као да су анатему бациле на сав живот. Но то је тек само привидно тако; и на тим леденим висовима има живота. Многи зарезници летују и но ледњацима. Снежани пауци граде своје станове у снегу и поштено се ране замореним мувама и лептирима. Угледају ли алпски обадови човека, то су већ рано у јутру готови да му сисају

130

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 9