Женски свет

крв. Шта је човек у очима таква алпског стршљена? Ништа до објекат за доручак. Цвећа има још и на висини од 10.000 стопа; красни курјуци разних боја повлаче се по стенама у свакојакој висини. Ледњаци су у осталом важни чиниоци у природину домазлуку, јер шаљу бујну воду у равницу а вода се та, оживљавајући вегетацију, провлачи кроз долину. Но не свагда. Састану ли се два до три плаза, онда се загати вода, што тече са ледњака на преплави долине често, навлачећи кршје на поље и ливаде. Шта маре ледњаци и потоци горски за потребе и интересе људске ? Овде онде леирша се над стењем по која сива алпска птица; њена тугованка као да даје звучна израза пустој самоћи. Из дубљине горе стењу дивљи потоци; тишину по ледњацима прекине по кад кад лавина, која се сурва, или по који камен, који отклизне. Формација прапланина није тако разноврсна и живописна као у кречних планина. Највише ако човек види по коју пирамиду изврнуту или шиљасту кулу. Стоји ли већина брда у полукругу, то је онда најлепши облик прапланински. Иначе се вода брине за то да планина добије овакав или онакав облик и мора се признати, да је то силно поткопавало у многим деловима ецталске алпске груне створило живописне облике. Појезију узвишености може човек ту проучити на таквим висовима, који као Рамолјох, дају ногодиу тачку за леп изглед. Човек прегледи ту далеке просторе, велик, леп комад земље, ту човек ужива у пуној мери узвишеност простора. Но гледати у понорску дубљину, то већ није уживање; човек очима мери ду-

бљину, коју ограничавају гребени што се стрмо спуштају; они чисто за собом вуку гледаоца доле у понор и то изазива неугодан осећај. Оно грозно је у том случају наличје узвишеному или обрнуто узвишено. Ири послеподнашњем осветљењу ецталckiix Алапа игра се светлост и сенка у чаровним контрастима. И светлост је пластичар, јер својим моделовањем приказује облике планинске на најразноврснији, најодређенији начин. По неке се снеговите главице сјају на заласку сунчеву као светли, чисти метални оклопи. И груиа Ортлес у Тиролској јесте комад земље, где човек може проучавати и уживати узвишеност иростора, естетски значај планинске природе. Пред величанствима, која у том горју једно уз друго седе, ово је записано у листове о лепоти у природи: Врх Сулден естетски је занимљив својим обликом а и тим, што му је хрбат искочио те, кад је сунце још ниско, баци сенку и уноси промене у боју недостиживих снеговитих висина. Услед ветра и непогода, а можда и због ребара у стењу добија плаз неки таласаст облик, који изгледа некако немиран, баш као повргаина стења, које су у кратким линијама испрекидане. Има неке појезије у помисли, да никад човечја нога не ће стати на пребели снежни покров тих планинских горостаса, што се стрмо снуштају. Они остају несавладиви, неприступни и никад их не ће обесветити ропство у служби смеровима асне. Са Ераљева Виса гледа доле вечност; она онде седи у свој својој величанствености ио непроходним стрмим гребенима, уз њу седи и узвишена узалудност свега што човек не може да подвргне својој асни.

MOJE СЕЋАЊЕ НА ЖОРЖ ЕЛИOТ-OВУ.

(Наставак и свршетак.)

У јесен год 1880. вратих се натраг у Лондон, да проведем тамо неколико недеља. Велике промене збиле су се за то време у животу Жорж Елиотином. Њен муж, г.

Од проФ. Др. Софије Коваљевске.

Левес, беше умро, и годину дана после тога дознадоше њени пријатељи из новина чудотворну вест да се је Жорж Елиотова по ново удала за г. Ероса.

Вр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

131