Женски свет

ИЗ ДРУШТВА.

УМЕТНОСТ.

шаве, због тога што је тамо даље Дунав пун камснитих стена, те је то трговини знатно сметало. Већ од дужег времена ради се тамо, да се то стење уклони, да се начини у Дунаву канал, кроз који би могле безоиасно и највеће лађе пролазити. Сада су те радње довршене и овај је канал који је од светског значаја, на најсвечанији начин отворен, а отворен је у присуству трију владара. Наш цар и краљ, румунски и српски краљ били су на свечаном отварању, не само са својим сјајним пратњама, него и са свима највећим државним великодостојницима. Најсвечанији момент је био, кад су три владара на пароброду „Фрања Јосиф“ стигла до ушћа каналског, који је био преграђен венцем од цвећа, и кад је наш цар и краљ подигао златан пехар и изговорио беседу којом је отворио канал, а румунски и српски краљ се такођер из златних нехара куцнули. У томе је уз грмљавину топова кљун од лађе раскинуо венац и ушао у kaнал, и краљевска лађа је прва пропловила кроз канал Од млогих изасланства, које су се том ириликом нашем цару и краљу ноклониле, било је и српеко свештенство из Баната које је прсдводио епископ вршачки Змејаиовић. Његово Величанство наш цар и краљ приликом свога бавлшња сад у Румунији, иредао је лично румунској краљици одличије за уметност и науку, што јс стекла као сиисатељица светског гласа. Њено име у књижевности је Carmen Sylva. Краљица је прва женскиња, која то одличије добија, које за сада само неки странци имају, као што је Mommsen, Virchow, Menzel и Herzog von Broglie. Одличије то састоји се из слике Њег. Величанства, око које је венац од самих бриљаната, а тако исто и велика бриљантска машна на којој се то одличије носи. Турски женски лист. У Цариграду излази под уредништвом Абдул-Лаки-Хамид беја нод насловом „Халмара Максоне“ (женски преглед) лист за!женске, на коме као што веле раде петеснат Туркиња као сараднице.

Књегињица црногорска Јелена бави се са сликарском уметношћу, и постигла је у томе велики успех. Има доста њезиних израђених слика, које одају велики дар у сликању, и које

показују да је књегињица права уметница у сликању. Г. Жарко Савић, нашој публици добро познати оперии певач у Фрајбургу у Немачкој, који је са београдским певачким друштвом концертовао у Петрограду, добио је од управе царске онере петроградске понуду за сталног члана. Г. Савић ће по истеку уговора у Немачкој прећи на петроградеку оперу. Заиста редак уснех! Стеван Дескашев оперни певач, приредио је на Цетињу у новом нозоришту концерат, који је добро посећен био. Певао је осим арије из „Аиде“ и из „Ђакониде“ још и српске народне песме, а иратио га је на гласовиру иознати вештак на виолончелу Роберт Толингер.

Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња, нриредила је и ове године као и сваке године својим умрлим чланицама парастос на Малу Госпођу 8. септембра. На парастосу је био застуипљен одбор задружни, а било је доста и чланица задружни. Српска женска добротворна Задруга у Митровици приредила је на Малу Госпођу у великољепној дворани дома сриске православне црквене опћине, вечерњу забаву с игранком, у корист своје задружне благајне, и за иотпомагање митровачке сиротиње. На забави тој суделовала је српска црквена певачка дружина митровачка, гђца Катица Мијићева, гђца Милица Пајићева, г. Јован Волф короуправитељ, г. Лутвиг Кринац и г. др. Каменко Суботић проФесор, који је на забави говорио о женском питању. Добровољни прилози нриликом забаве, „Сриске женске добротворне задруге у Митровици цриређене дне 8. (20.) Септембра 1896. По ф. 5. авр. гђа Јелисавета Секулића, Браћа Черих. По ф. 4.20. н. авр. Ђорђе Манигодић из Сарајева. —По ф. 3. — авр. гђа. Јелена Сретковића, Јулијана Поповића, г. Влајко Недељковић. По ф. 2 50. н. гђа Зорка Борота. По ф. 2. авр. г. Дрнд Коста Карамата проФесор, Др. Милош Мојић, гђа Марија пл. Новићка, Катица Адамовић, Јелисавета Стојановића, Катица Крестића, г. Сава Крстоношић, Јован Ивковић инжињер, Јован П. Месаровић, гђа Кристина Марковића, Јелена Борчак, Милан Борчак, Глиша С. Мијић, гђа СоФија Бакмаз рођ. Вујић, Олга СтеФановићева из Шида, Александра Милутино-

154

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.