Женски свет

чка права, јер ће иначе изгубити симпатије у народу. Таки су Швајцарци! Не мари он да му је женскиња доктор и адвокат, а баш се тамо поглавито и уче женскиње, које се на те струке одале. Вредно је прибележити неке важније говоре са тога скупа. При расправи о школовању деце изразио се је један управљајући учитељ из Берна за заједничко школовање мушке и женске деце, и то све до универзитета. У томе не налази никакве опасности, јер вели, навикну се на заједницу и на озбиљан рад. Тако само могу женскиње једнако образовање са мушкима добити. Јер ако се засебне женске гимназије отворе, онда ће родитељи своју женску децу више из моде тамо давати да се уче, не обзирући се на њину способност ни на њихову вољу. Други опет проФесор из Базела је био сасвим противних назора, са којима је и на еамом скупу продрео, јер је и скуп тога мњења био. Он вели да се деца могу само до 12 година школовати заједно, али после тога не. Женска деца, која се после тих година највише телесно развијају, не смеју остати и на даље са мушком децом заједнички, да чују њихове разговоре, са којих би своју најдражу врлину изгубили. То говори на основу свог искуства од скоро 50 година. 0 вишем образовању женскиња вели, да исте треба да се васпитавају истина за кућу, али треба да се спреме и за неки позив, или како би ми рекли, треба нешто и да сврше. Због кућевног образовања треба у вишим женским школама да има течајева за педагогију, науку о здрављу и неговању у болести и кућарству. Позив за који треба прво да се женскиње спремају, то је учитељички позив. С тога оне и треба да се постављају у нижим разредима. Осим тога су оне способне за лекарску, Фармацеутску или хемичарску службу. Спремање за велику школу треба код њих да почне тек од 15 године, а да траје најмање 4 године, и да се озбиљно и ваљано спреме. На поље трговине и индустрије треба такођер да се пусте женске, јер су за то тако исто способне као и мушки, а ти су позиви као и други само средства човечјој култури, те ни најмање не сметају жен-

скињу у испуњавању свога задатка у човечјем друштву. Хармонично удешен брак је најлепши одношај мушког спрам женске, али на жалост данас се више не може казати да је то и позив женин, јер данас више од половине женских остају неудате, те тако више од половине женских нису сачуване можда и од нужде. Женскињу треба толико слободе оставити у решавању њене судбе, да се може предомислити, хоће ли ступити у брак, или ће да остане не удата, те за овај случај треба ју спремањем за позив какав обезбедити. Даље се на овом скупу забављало и правним положајем жене у браку, као и уређивањем насљедствених одношаја. То је био рад овог женског скупа у Женеви у Швајцарској. Од млого ширег значаја је онај међу народни конгрес женскиња, који се такођер сад септембра месеца (на Малу Госпођу) састао у Берлину и који је више дана трајао. Учесница је било са свију страна света, и то све учесница таких, чија се имена нису сада први пут чула. Конгрес је отворила Ли н а Морг енстернова (позната од њеног оснивања народних кујна у Берлину) са пуно поетичном добродошлицом, за који поздрав истина пакосни новинари веле, да су му стихови „melir gnt g-emeint, als gut gemacht'* би ли, али je после поздрава лепо развила програм рада конгреског. На конгресу том било је с почетка искуиљено преко 500 чланица са свију страна света, а при крају се тај број и удвостручио. Поједине заступнице су држале или говоре при расправљању, или су држале предавања пред скупом. Из говора једне женскиње из Коиеихагна (Данска) дознајемо, да се женскиње тамо припушта свима позивима само не може бити адвокат ни предикатор. Шлезингер Екштајнова износи зашто је 1896. год. у Бечу створена општа аустријска женска задруга. Вели како се то друштво морало боритп прогив женских предрасуда и себичности. Особито је напала жестоко проФесора Албертија због његове изјаве што је написао, да женске нису сиособне за изучавање медицине и да нису

146

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.