Женски свет

за лекарску праксу. Тужи се како су женскиње и писаним и неписаним законима запостављене, тек у ретким случајевима дођу до сазнавања њиховог недостојног положаја. Женски покрет и конгреси имају баш ту дељ да то сазнавање не буде изузетак, већ да постане онште, Од предавања која су том приликом држана спомињемо да је држала г|а др. Голдшмитова из Лајпцига предавање о Фребловим забавиштима; гђца Еј (Еу) о женскињу у Португалији, па вели, да тамо управо и нема женског покрета, па се тужи на слабо образовање средњег и нижег сталежа. Гђа Крајевска из Босне држала је предавање о њеном деловању као лекар у Босни. Без сумње је најзанимљивије предавање било оно, што је одржао др. Спен е р о начину како се женске носе или о женској ношњи. Све говорнице, које су у расправи учествовале изразили се против садашње ношње, за коју је предавач врло духовито казао: „Die Frauenkleidung ist nocli ein beđeutsames Hinderniss fiir' die Bervegung d r Fran in der Frauenbewegung.| Он вели, да сво женско одело како је сад, не ваља. Јер, вели, хаљина смета ногама при ходу и купи прашину по сокаку. Хаљина би требала да је 10 em високо од земље. За дољње сукње, всли, да су изминтљење у XVI столећу само због тога, да тело изгледа пуиије, а за корзет је узео слику, и на њој показао како је шкодљив по здравље. Терет сукања још га већма сужава. Садашње покољење са својим ослабљеним леђним мишићима још ће морати носити корзет, али телесним веџбањем и јачањем ће постати он излишан. И кошуља не ваља, већ препоручује енглеску комбинацију. Оштро је осуђивао и високе штикле, као и Фризуре, особито увијање шишака са угрејаним гвожђем. На глави би ваљало носити прост мек шешир од Филца, или шешир који има Форму капе. Игле у коси, шлајери, разни неспретни огртачи, све је добро исчибукао. Његово предавање било је бурним допадањем примљено. Од осталих предавања спомињемо још гђцу др. медицине Маргарету Мелик Бегларјанц из ТиФЛиса, која вели да у Тифлису имаде 120 женских, које се уче које на универзитету, које на гимназији. Гђа

Нентвиховица из Будимпеште држала је предавање о учењу женског ручног рада у Угарској. Гђа Сера Прелс говорила је такођер о женској ношњи и оделу и рекла је, да садашње женско одело није ни практично, ни здраво, а ни лепо. На женској хаљини се већ види како женска не уме сама себи да помогне, види се њена зависност. Један јој је лекар рекао, да он не верује све дотле у еманципацију женскиња, докле год мора женска шепртљити да нађе свој џеп. Мушка ношња је много практичнија, али није ни лепа ни еететична, зато се и ново женско одело не сме управљати по мушком оделу. Женски костим који имају оне што јаше на точку (бициклисте) тај је сасвим практичан и има „шика“, само штета што је кројеп за корзет. Највећма би одговарало, и најздравији крој одела би био тако звани „Kbnig'in Louisen Tracbt“ наравно не деколетирано. Препоручује да се установи једна радња кројачка, која би разним пробама пронашла најзгодније одело за женскеКод ове теме било је највише говора и најразноврснијих предлога. Тако је предлагано да се оснује међународно друштво женскиња, које би се обвезале, да ће ту нову ношњу носити. Друге би опет хтеле, да се за ношњу задобију глумице, па ће је с позорнице одмах примити друге госпође. Како се добро знају ! После овога се прешло на расправљање питања о женским раделицама. Шлезингер Екштајнова уиознаје конгрес са закључцима оне анкетне комисије, која је пролетос у Бечу расправљала то питање. Говорила је о поправљању положаја женске раделице. После је једна Енглескиња говорила о савезу женских раделица у Енглеској, који постоји већ 23 године, али није показао бог зна каква успеха. Држи, да би требале женске да се придруже мушким радничким друштвима из њихове врсте рада, јер ће се тако и оне већма заузимати, и неће бити као до сад немоћне. Женске треба да се окану већ једном, да гледе свој спас и ухљебљење једино у браку, јер је томе време већ давно прошло. (То важи наравно за запад, код нас Фала Богу још није тако.) Најоштрије је говорила гђа Браун и жестоко нападала на то, што се овде место

Бр. 10. ЖЕНСКИ СБЕТ.

147