Женски свет

женског питања расправља „питање дама“. Осуђивала је оне крје се задовољавају тиме да делају на каквој добротворној установи. Како је сам говор био оштар, тако су га оштро и одбили. Сасвим је другчије говорила лепа Талијанка дотореса Монтесори, први талијански женски лекар, чија лепота је у толико већма упадала у очи, што се у њеној околини баш слабо и налазила. Новине је описују као младу, љупку;кад говори, говори тихо, у говору свом поцрвени кад говори о стварима које произлазе из бедног стања раделица, које као лекар не може да прећути; износи статистичке податке, описује оне бедне раделичке станове, који су извор заразе и болести. Расправљано је и питање о положају женских трговачких помоћника, а говорила је у тој ствари гђца Херманова, која је управитељка. берлинског завода за подпомагање женских трговачких помоћника, које друштво броји преко 10 хиљада чланова. Вели, да женски трговачки помоћници нису довољно сачуванп ни у радњама, и жели да се закон боље побрине о томе, како ће заштитити женску, која је упућена да само својим радом заслужује свој хлеб. Њено предавање било је одушевљено нримљено. Ма да се већ по начину одевања чланица овог конгреса видело, да то нису оне, које на сва уста проповедају велику еманципацију женскиња, већ да су то обичне жене грађанске и домаћице, ипак у почетку нису баш били гледаоци и слушаоци здраво одушевљени за овај конгрес. Но интересовање је све већма расло, што се расправлшње на скупу овом све већма крају приближавало, тако, да последњих дана, и за време последњих састанака је био овај конгрес женскиња тако познат у Берлину, да се ни о чем другом није ни говорило, већ све о њему, Ако је у жељезнички коли, било то што коњи вуку, или што иде преко сокака и кућа горе, ако је у пиварама, гостионицама, свуда у друштвима ни о чем другом већ све о томе конгресу, о женскињама, које су се говорима истицале, и које су вође конгреса. Последњих дана је расправљано још о

добротворним устаиовама, о дворењу болесника, о умерености, и напослетку, о правном положају женскиња. Ту је опет било жестоких говора и претераних захтева, које скуп овај није хтео примити. Гђа Фридеманова говорила је о добротворном раду њенога друштва; како госпође и девојке иду у станове бедних и сиромашних, па их подпомажу делом и саветом, како им децу изводе у шетњу те их поучавају. Указала је и на то, од каквог су васпитног значаја добротворне задруге, особито за младе девојке, које сад више не говоре само о моди и позоришту, или ако су баш врло изоб ражене о Ибзену, већ могу и о озбиљним стварима да разговарају. А поглед на сиротињу чини их саме скромнијима и задовољнијима са њиховим положајем. Енглескиња Greorgine Hill заказала је била предавање о неговању болесника али је место ње отац њен предавање одржао. Рекао је да у Енглеској још од пре 20 година намештају већ женске за туторе сиротој деци. То се донало, и млоге су чланице говориле за то, да се то свуда прими. Из осталих предавања се видило, да женске имају највише поља слободног у Данској и Норвешкој. Американка Lockwoođ испоручује поздраве конгресу од 1750 американских женских друштава, те поносито разлаже напредак које су женскиње у северо-америкаиским сједињеним државама учиниле. Американка, вели она, има бирачко право, и може свако звање обављати. У држави Colorađo су три женскиње у државном савету, у Kansas пакје једна женска градоначелник, а више њих су судије. Радује се што овде на конгресу види, да су некоје женскиње журналисткиње. Свој говор завршује овим речма: „Жена је као главни ослонац породице у једно и главни ослонац државе; али само као слободна мати може однеговати слободан подмладакА Конгрес овај завршен је 26. септембра. Одлуке нису никакве донешене, јер је цељ овога конгреса и била само та, да се види, докле је доспело у свима државама кретање женскиња. Оволико смо по извештајима горњих новина донели о овим конгресима женски-

148

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10