Женски свет

преварила, те оно, што ми зовемо љубављу, није зар ништа друго, до ли, до ли — Не сумњај о нашој љубави! рече он ватрено; и у тонлој, речитој беседи цртао јојје тада осећај, који онлемењава човека, учећи пас, да имамо обзира са слабостима других људи; који нас чини најсрећнијима, пошто нас упркос свима малим размирицама везује најлепшом везом. Она га је само у пола слушала. Поглед јој лутао је по увелом врту; удисала је тешки ваздух биљнога живота на умору — па мислила о пролећу, о нади и свемогућој љубави, која вене као и какав цвет у јесен. — Увело лишће — рече мнрно, пошто се диже, разгази ногом све оно лепо лшпће, што је ветар са толико муке био нанео. Пењала се алејом, што је водила кући; он је ишао за њом у малом размаку, ћутао је, јер не могаше једне речи наћи. С немачког

Обузео га беше тешки осећај бојазни и изнемоглоети; пнтао је сам себе, би ли је још могао стићи, или је можда већ сто миља далеко од њега. Она је корачала оборене глава и гледала леје цвећа. Стајала је онде лепа ката, као покиданп различак по кртоли; ђурђине су висиле о својим сломљеним стабљикама, а трандовиље имађаше о врху мале, кржљаве пупољке а о доњем делу своје стабљике велике, влажне и иструле цветове. Горчина и разочарање преузеше мах у њеном младом срцу. Докле је цвеће онде венуло, сазревала је опа за зиму живота. Тако их нестаде горе у алеји. Али празна столица оста у увелој сепици, а ветар јс вредно носио лишће, да и опет начини малену хумку. И у току времена седнемо ми сви сви редом на празну столицу у једном баштсном углу, те укочено гледамо у малену хумку увелога лишћа.

Ђ. Искрић.

ЛИСТИЋИ.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ.

Декамерон, сто прича од сто најславнијих пнсаца светске књижевности. Уз сурадњу сурадника „Бранкова кола.“ Срем. Карловци. Српека манаетирска штампарија 1896. Свеска I. —IV. Цена је књизи 20. новч. Ово је наслов делу, чији смо позив на претплату у 9. броју нашега листа донели, а сада када смо примили четири свеске овога дела, хоћемо да га нашим читаоцима прикажемо. У досадашњим свескама мзишло је свега 33. приче од најславнијих писаца разних народа. Има ту сличица заиста, за које би Немци рекли, да су „allerliebst", које нас евојом невином свежином силно задобијају. Ми мислимо, да издавачи овога дела рачунају и на женску читалачку публику, ито не само матера, већ и њихових кћери, те би желили, да редакција овога дела при избору прича буде врло обазрива 7 како би могли старији без икаквог предомишљања дати ово дело на читање млађем женскињу. Хартија и израда је лепа, само да је штам па мало крупнија, боље би било за очи ири читању. Како је пријатио читати књигу крупно штампану! Ово ће дело многу лепу цртицу из стране књижевноети да пресади у српску књижевност, па већ и с тога заслужује подузеће ово м сваку подпору. Нови орао, велики илустровани српски народни календар за годину 1897. Издање српске књижаре и штамнарије Браће М. Поповића. У Нов. Саду 1896. Цена 50 новчића или 1 динар. У календару овом има осим обичног календарског дела још и забавни и поучни део, у коме има песама и чланака, међу којима спомињемо чланак Стевана Симоновића о воћарству. После ових чланака долази опис слика, које се у календару овом налазе. Као додатак налази се на крају библиотека за народ, ради забаве и ноуке.

Вр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

175