Женски свет

предала својој тузи. Али ће се она морати отргнути од своје туге, те ће морати и даље живити, јер два невинашца ; изгледају помоћи и заштите од ње 7 зарад деце своје ? мораће она живити и учити. Да ; мора ће учити! Јер шта она зна о овом свету, у коме се сада налази, шта она зна о неуморној, безобзирној борби живота, која је очекује? У свету, у коме је она до сад живела, срећа се на љу смешила са свију страна, а сад ће морати да живи у новом свету пуном беде и невоље. Покојник беше један од оних људи, који пуни уздања у своју снагу, у свој истрајни рад за живот и опстанак, све тешкоће у животу сами сносе, а само радост и срећу деле са својом женом и децом. Једном речи, нородица његова није знала ни за какву бригу или невољу. Он је радио и зарађивао, а они су само уживали. Он се бринуо за све, а она је живела по ред њега, као какво сретно дете, не бринући се ни за што, и не знајући шта се око ње дешава. Кад на једаред, нестаде онога који ју је бранио, срце које је само за љу осећало, престало је куцати, онај који се за љу бринуо и мислио, престао је дисати и мислити,—пренеражена, немоћна стоји она пред тегаком збиљом живота. Куда год крочи, туђа земља; куд погледи, силне тешкоће !До данас није оназнала, шта то значи, борити се за опстанак, заслуживати, то су њој били до сад непознати појмови, сада треба она да управља имањем, да тргује, да испитује рачуне и штеди ? Хоће ли она то икад научити ? Истина, и најнсискуснији човек зна од прилике вредност новца, а је ли доста то ? Човек мора знати осигурати новац, мора га знати употребити тамо где треба, мора га знати разделити на све потребе, а колико ту искуства треба? Колико ћејој новца пропасти, док то не научи, и још је питање хоће ли то икад и научити! Сирота моја пријатељица !. . . Саветовала сам јој, да потражи деци евојој старатеља, иа да њему новери и бригу око имања. Али она не хтеде то, хоћз она сама да бу де деци својој старател,, те да на тај начин сачува евоју самосталност. Изгледа ми, као да је горда, те неће да покаже своју слабост, а научена је да има своју вољу, па јој се тешко одважити, да ту своју вољу покори другом коме. Па и ја сам хтела да јој помогнем, али ме је она одбила

Сиротица! Како ће се борити, колико ће морати претрпети! * * * Питала сам вагае пута саму себе: Је ли поко'ник добро радио, што своју жену није оба вештавао о одношајима који постоЈе у практичном животу ?—и одговор је био :он није добро радио ! Што је пропустио, да је лепим речима и у доброј намери иоучи, то ће она морати учинити у горкој школи живота, колико ће пута бити понижена, разочарана, колико ће горког искуства стећи! Па ипак је он био најнежнији муж, те је можда због тога и хтео, да ни најмања сенка бриге не ладне на њу. Намера му је била, да је на путу њезина живота срета радост и весеље, а није хтео да је плаши са прозом живота. Често сам те речи слушала из његови уста, и чудила сам се, да се онај човек, који је цео свој живот проводио у неуморном раду, може заносити тим лажним идеализмом. Као да је то поезија живота, кад човек не ради а ужива, а проза живота, да само ради; и као да је оно прво жени, а ово друго човеку одређено. Истина, знам да је човек дужан заслуживати - али је ли жена само за то ту, да ништа не ради, него само да ужива плодове његова рада! Додуше има и таких бракова, у којима су улоге између мужа и жене тако подељене. Човек ради свој посао и све своје силе напреже, да онолико својој кући и породици прибави и стече колико је потребно ; а ако је могуће да коју крајцару и за црне дане остави. Жена пак, она ништа незна шта јој муж ради, она се само брине о опом новцу, што јој је муж дао, ради кућевних потреба. Шта он управо има, какоје он стекао и како управља својнм имањем, да ли издавање одговара његовом иримању о томе жена често нута, не зиа скоро ништа Много се пута дешава да жена и не тражи да о свом имању што сазна, она слепо верује своме мужу ; он је љезин природни старатељ, он издржава своју породицу, он треба најбол>е и да зна, колико се у ошпте сме трошити. Ако се кад год и деси, да жена свога мужа запита о чему, увек ће један те исти одговор чути : „Душо моја, ти не разумеш те ствари, хвали Бога што те је од тога поштедио“. Или ће чути: „Каква је заслуга? Да ли можемо што на страну оставити? Времена су тешка: мање се заслужује, а више се тронш ! Али где да почнемо штедити ? Како ? Ја

166

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11