Женски свет

Но било сад како му драго, доста то, да се Гете 19 октобра, дакле на пет дана после јенске битке, свечано венчао са Кристином пред својим сином и пред својим тајником Римером. Ко познаје свет, моћи ће замислити колико је негодовање Гете изазвао тим; пријатељи његови међу тим одлучно су

одобравали, што се исплео из свога незгоднога положаја. Од то доба ко се према његовој жени није нонашао уљудно, није могао од Гета очекивати добар дочек. Кристина пак владала се у свом новом достојанству смерно и са оном мирном трезвеношћу, која јој је прибавила срдачну оданост у већине познаника њених.

О ВАСПИТАЊУ ЖЕНСКИЊА.

(Свршетак).

Многи држи, да на васпитање женске није нужно тако велик труд полагати, као на васпитање мушке деце. Но ти се љуто варају! Видимо, да је на првом месту мати позвана да своју децу васпита; а шта ће бити онда, ако и она сама, није добро васпатана, ако она сама није задахнута духом спасавајуће вере Христове?! . . . Дакле, ако желимо, да нам деца буду добро васпитана, настојмо за тим, да прво добре матере васпитатељице нашој деци набавимо, а то ћемо постићи, ако будемо већи труд но до сад улагали на васпитање девојчица, од којих ће временом матере постати. Јер побожно васпитана мати је најјачи стуб доброг васпитања. Не мањом опасношћу је скопчана будућонст дечија, где такове нема и где се на неговање и развијање религиозних осећаја баш никаква иажња не обраћа. А то су они осећаји, који клицу свију врлина крију у себи. Неверство и безакоње имамо, као највеће проклество коварне образованости и криво тумачене просвећености сматрати, које безпримерном силом осваја у свима слојевима друштва, а особито у вишим такозваним изображеним круговима. По данашњем кривом схваћану друштвеном изображена женска не може бити побожна, а по томе опет која је побожна, та није изображења. Ето то је носледица рђавог или баш никаквог васпитања, која опет грдне и штетне последице повлачи за собом. А шта је женска без религије? Цвет без мириса. Лађа без крме, коју ненадни вали тамо амо бацају по бурном мору живота. Сажаљена достојно и најне-

сретније створење божије, играчка у рукама судбе и људства, с којом удес по својој ћуди ироничну игру гони, и у најбољем положају усамљено се осећа; за морална добра се неодушевљава, ма што радила, срце ће јој очајном иразнином и хладноћом бити испуњено, што ће јој загорчати дане живота. Борбе живота умориће јој снагу телесну, разориће ерце, које је без религије неспособно за даљу наду и уздање у лепшу будућност; узрујана понлава страсти тамо амо баца очајницу, која је изгубила једино поуздано средство епасења: сидро вере. И када јој у крајњем часу живота све увене, не краси ју онај задни цвет вере, који би јој мирисом својим освежио староет. А напротив женска, којој су религиозним осећајима пуне груди, само се типски назива њежним полом, јер са овим осећајима у грудима може храбро, истрајношћу гледати опасности у очи, неће клонути од несреће и невоље, борбе јој неће уморити душевну снагу, и међу нападајима искушења чврсто и непоколебљиво ће стајати, као клисура у сред мора, на којој се без трага сломије снага бурних валова. Као што је религија чувар чистоте душевне, тако је исто радљивост најглавније јемство благостања женске. Велик је број у данашње доба оних женскиња, које су без икакве помоћи и имања усамљено остале, упућене на милосрђе и терет других. Али женска, која је навикнута раду, свакад ће наћи себи посла, те ће се бринути за своје издржавање. Она пак, која је у нераду одрасла, постала је охола, не уме радити, а и сам

180

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 12