Женски свет

круг жеае, матере и домаћиде доста сличан ономе из оног нрастарог времена, и онда није друштво за женскињу имало другог делокруга, но што јој је јошге из давнашњих времена био опредељен. Зар нисмо слушали од наших старих приповедати, како је у њиховом детињству било? Отац истина није више ишао „копљем убојитим“, били су то честити ратари, занатлије и трговци, који су ишли својим послом у поље, или по вашари; мати је код куће за то време разне кућевне послове обављала, а покрај силних послова доспела је још и да тка и да прече. У тај свој посао домаћи уживиле се тадашње женске тако, да нису осећале, да је то теретно; да је женскињу гори део живота допао, да треба тежити, да се то стање измене, то је све проналазак новог времена. Једино што су тежиле, било је то, да своје кћери у бољи друштвени положај доведу, него што су оне саме имале. За то кћери своје и нису више приправљале за онај сталеж друшгвени, у ком су оне биле, но су своје кћери давале на изображавање у заводе, који су се у то доба са запада почели н код нас појављивати. То су обично радиле богатије трговачке породице, и томе имамо да благодаримо, што имамо из старог времена велики број врло интелигентних женскиња. Но покрај снега тога је главна брига материна и тада била. да своју кћер принрави, како ће што боље моћи као будућа домаћица и мати своме позиву одговарати. Па та тежња матера, ето се Фала Богу и до дина<* одржала, и данас Српкиња мати сву своју бригу полаже на срећу кћери своје, и данас се мати брине непрестано о томе, како ће што лепшу и што сигур нију будућу срећу евоје кћери заснова ти, брине се о томе, како ће је што боље моћи удомити Али у осталом свету нису свугде таке прилике. Повећани захтеви културе су их врло изменуле у осталом свету. Садашњост није вигае налик на оне нрилике наше, што смо их напред споменули. Занад је у свему испредњачио, оне прилике, у којима се можда ми сада налазимо, те су тамо већ у давној прошлости; тамо је већ дотле дошло, да не може свака

женскиња да дође у оне сретне околности, да буде темељ домаћем огњишту и породици, шта више, врло је велики број женскиња, које се морају саме о себи бринути. С тога мора тамо друштво и држава да се брину о томе, како ће женскињу отворити путе, да самосталном зарадом може своју будућносг и старост осигурати, кад већ не може Богом јој одређеним позивом. Отворили су женскињу сваковрсне зараде у разним гранама индустрије, трговине, па ето кад ни то не достаје, у новије доба и научне нуте. И код нас су у најновије доба отворили двери науке и женскињу, да се може научно спремити за који позив у животу, изрекли су, да. је женскиња исто тако кадра као и мушки огледати се на научноме ограшју, и ми видимо, да су жепскиње похитале, да ту дату прилику употебе. Па како Срикиње нису заостајале никад иза женскиња у других просвећених народа, тако ни на научноме нољу не ће да заостају, и ми видимо, да су се Српкиње спремале на развим свенаучиштима још млого пре, но што су сад у онште отворена врата к науци и женскињу у великом делу Европе, да су се велимо, још млого нре училе Српкиње још са већим пренонама. Ми већ из ранијег доба знамо да има Српкиња лекара, а код млогих других народа тек се сад соремају женскиње у већој множини да пођу на иаучан пут Кроз неко време ће се већ и Српкиње млоге можда одавати научноме позиву, и ми ћемо се од једном наћи обасути благодатима напредног века. Морамо још једном упозорити на то, да је на западу потреба изазвала отварање разних индустријалних, трговачких, обртничких, па и научних поља женскиЊ у ; __ јер, као што је напред речено, има тамо велики број женскиња, које су друштвеннм саставом, а без своје кривице, остале незбринуте за будућност ту су друштво, држава и сви Фактори дужни, да спреме таку женскињу за који самоеталан позив. Но где нема те потребе, ту није пужно, да се женскиња у којој грани науке снрема на самосталан позив и положај у живогу и друштву; доста

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.