Женски свет

ЛИСТАК.

ИЗЛЕЧИЛА СЕ.

ОД X. ЕРЛИНА.

Дакие, вечерае хоћеш да ме оставиш, милији ти је твој иријатељ него ја. Окани ме се ... Само ме једиш! Обећао сам Милану! Није то баш тако страшно! Ти просто не ћеш да идеш са мном на концерт. Па само то што не можеш да попустиш.. . што немаш толико љубави према мени да ми испуниш рецимо ма и неоправдану жељу. . . Бризнула је у плач, и ствар је била готова, јер он ни иошто није могао да трпи кад неко плаче, пребацио јој је, кад је рекао : да он сматра њу као своју жену, а не као дете. И тако, скоро из ничега носвађаше се, и ствар се свргаила тим, што је она изјавила, да ће га још данас оставити, и не ће се пре њему вратити, док ју он не буде молио да се врати. Рано у јутру догодио се овај немио догађај у кући др-а Петрића, и госпођа Јелка све је до после подне узалуд чекала на мужа свога, надала се да ће он доћи да ју моли за опроштење. Он не дође. . . није се баш тако поплашио од њене претње. И ако се до сад колебала, сад се тврдо решила да га остави. До душе није имала право. . . не. . . али је требао попустити, ако је љуби. Док је био вереник, што год је зажелила све јој је учинио, али можда он мисли да сад после четвртомесечног брачног живота може њу тиранисати ? Нек он види, да она уме и сзбиљно да мисли. Грозничаво се журила да спреми све што јој је за путовање нужно. Оставила је једно писамце, које ће њен муж наћи на свом писаћем столу. У писму је написала адресу своје мајке и опростила се са једном речју с Богом. Све до седам сати у вече остала је код куће и кад је чула, да је њезин муж отишао од куће, сазове слушкиње, те да би пред њима колико толико прикрила узрок зашто путује, рекла је слушкињама, да је добила брзојав те мора одмах ићи. Доцкан ноћу приспела је Јелка својој мајци, мајка се чудила њезином неочекиваном доласку, али ју није питала за узрок, јер је она своју једи ницу врло добро познавада, само се бојала да ioj кћи због CBoje тврде главе не буде несретна.

Јелка се није могла надати да ће јој муж у јутру доћи, али му се у вече зацело надала. Мислила је кад он дође, као грешник који се каје, пустиће га нека ју депо моли, не ће му тако лако опростити. Више се пута већ у напред емејала како ће триумФовати. Међу тим вече прође, а Јелкин муж не дође. То је било ужасно! Та тај се ни мало не жести што је она отишла! Јелка је ту ноћ врло мало спавал \ Са грозни • чавом узбуђеношћу чекала је да сване. И опет је узалуд чекала надасењезина није испунила Шта се то морало догоднти, те није дошао? Зар је она њега тако увредила да овај и не мисли да се с њоме помири? Па разуме се. . . у оном узбуђењу рекла му је и оно што није требала рећи. Али га је она за то ипак љубила.. . то је он врло добро знао.. . за то је он требао попустити. ... а не она. То јој је била прва мисао, на ту се мисао сад опет вратила и оиет је грозничаво згрчила евоју руку, која је већ била вољна да узме перо те да напише да је рада да се мири. Јогуница. . . Самовољник. . . али ако је он у етању да и без ње живи. . . па добро, она сад баш не може без њега.. . ‘“TI она се сад горко заплака. Још је јецала кад јој мајка уђе у собу. Мати није истраживала, није питала, али је Јелка осећала да не може од мајке сакрити. . . Надала се да ће јој мати пребацивати, да ће ју грдити, али јој је мати ћутала. Па као случајно, као да су је друге мисли обузеле рече јој мати: „драго моје дете, позови једанпут кад усхтеш, нашу Кату нека ти прича како је оседила. Догађај је врло поучан . Јелка слеже раменима. Шта се то ње тицало! Ма да је кадкад са интересовањем посматрала озбиљне, тужне црте у још младе жене, која је код њене матере служила, и чије је младо лице окружавала седа коса, али њој није било до тога да води у овом етању туђу бригу. Па ипак. . . кад је човек у беди и невољи, њега занимају и најмање ситнице, тако је било и код Јелке, кад ју је нада преварила и у беду бацила, морала се сећати седе косе Катине.

Вр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.

29