Женски свет

Једном тако, кад се сумрак почео хватати, а она забављена мислима о помирењу, мислећи да ће ју ова невоља упронастити, нагло зазвони и позва Кату. Па зашто је то учинила? Сигурно за то да и другог кога чује. а не само своју савеет. Жена дође, и кад јој је Јелка рекла, да јој исприча како је она тако рано оседила, није се Ката томе ни мало зачудила. Снгурно су је многи због тога питали Моја је коса за једну једину ноћ оседила, милостива госпођо. Јелка је позва да седне. Па како се то догодило ? Ви сте морали гата ужасно доживети ? Жена дубоко уздану. 0 ! Ја ћу вам испричати, ма да ми је тешко, а моја прича не ће ником бити на штету, ма да је тужна. Ма да сам милостива госпођо, врло много трпила, ипак то није доста да искајем моју кривицу. Нисам ја увек била тако мирна, трпсљива као сад што сам, била сам ти ја још из малена дивља, тврдоглава и размажена, срећа је то, што сам била млада и лепа иначе ме не би нико трпио. Да ми је срце на свом месту било, осетила сам тек онда кад сам познала мога Стеву. Кад сам навршила девет наесту годину онда сам се удала за њега. Ми смо љубили једно друго. . . јоште како омо се волели! Волела сам свога мужа да вам не могу из рећи, али сам ипак била јогунаста и своје гшве! Наступила је почивка. Јелка тешко уздахну, као да ће ју што год загушити. Катин глас бивао је тишији и дрхтао је кад је отпочела: У кратко ћу вам испричати милостива госпођо. Бог је ваљада тако хтео, кад сам најсретнија била онда ме је упропастио. Овако се десило: Мој муж беше сликар и добро је излазио на крај. Уздајући ее у то, паде ми једног дана на памет несретна, мисао, да имам такав исти шешир као што је имала и најбогатија трговкиња код нас. Мој иначе иоиустљиви Стева није хтео о том ни дачује То још нисам била до живила. Била сам изван себе, те дође и до свађе. Рекла сам му што му нисам требала рећи, он нагло скочи и као да сам га у срце згодила, погледа ме и показа ми врата Ја остадох он оде. Нисам знала шта да радим од беснила. Он ме је отерао сад је било међу нама свршено. Само даље настави! изговори Јелка нечујно, кад је Ката ућутала.

Шта се даље догодило ? Ми нисмо говорили, заћутали смо обоје, као што је то већ обичај. Очекивала сам да он први прозбори а он је опет мислио, да ја треба прва да почнем. Видила сам како му је тешко било, али ја нисам могла попустити. Почели смо се туђити једно од другог. Напослетку намислим да Стеву сутра прва ословим. То је и била несрећа, што нисам одмах то учинила! Као обично сваки дав, тако је мој муж и оног дана уранио кад сам ја закључила да га при повратку ословим, и отишао је да ради. Док смо још у љубави били, обично је у подне долазио да руча, а кад смо се посвађали, ручавао је у гостионици. Дакле нисам га ни чекала. Кад ал’ око једног сата после подне закуца неко на врата, и један друг мога мужа стоји пред врати блед као смрт. Нисам викнула, али као да ми срце престаде куцати. Несрећа се догодила госиођо. . . немојте се уплашити. . . онога тренутка кад је хтео да ступи у гостиону, паде једна греда од горе.. . Тек сам сад јаукнула, од ког јаука сам се и сама ноплашила. Кад сам приспела на место где се несрећа догодила, видила сам лешину мога мужа. Укочила се била рука која је требала да ее споји са мојом руком, ua да се помиримо. Ладан и мртав. Умро. . . а реч љубави није прешла преко његових усана! Ката је дубоко уздахнула, сетивши се тога страшног догађаја. Да ли слугите, милостива госпођо, зашто сам оседила ? Била |е ово црна коса као ваша! И нехотице је Јелка спустила главу евоју, али не рече ни речи. Видите ли драга госпођо, прве ноћи после смрти мога мужа, моја је коса оседила, Зацело бих полудила, да ме Бог није хтео да још већма казни тиме, да своју кривицу никад не заборавим. На пољу у гробљу је каменити крст на гробу мога мужа, и на том крсту стоје ове речи: „Љуби, докле год можеш, љубити!“ Сад сте чули моју историју, милостива госпођо и сад ме пустите да идем, да опет дођем к себи од тог страшног догађаја. Дуго је још Јелка сама седила задубљена у мисли. Напослетку устаде. . . тешко, лагано. Као да се из сна пробудила, оде својој мајци. Мајко, мислиш ли ти, да . . му се можда није каква несрећа догодила. . . Хоће ли ми он оиростити?

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 2.