Женски свет

„Та, та“ ушепртљи она. Он се охрабри и приђе ближе тараби. „Гле, шта сам нашао!“ рече и пружи јој преко тарабе прве љубичице. Она кликну радосно, а он се насмеши иун милоште и љубави. „Још три месеца, на сам евршен“ рече он. „Немој се дотле удати“ дода молећи, а она порумене као ружа и побеже. Ово неколико речи утврди међу њима везу, коју је одавно желило њезино ерце. Отарица се и нехотице насмеши, слика се промену. Она седи у топлој, сунчаној собици нокрај колевке и с највећом њежношћу гледа у чедо, које почива тихим сном. Пролетње сунце обасјало малу собицу, а канарица то прими као неко изазивање, те извија несмицу за песмицом, не би-ли тиме доказала, да се и она радује милом пролећу. Дете се промешкољи, отвори своје плаве очиц'> и као зачуђено погледа у мајчицу. У том уђе и отац и нагну се над дететом, а оно гледаше сада час у једно, час у друго. Отац му цвркну а оно развуче уснице на осмејак. Сретни родитељи се загрлише, а отац весео извади из шпага киту љубичица, раздреши је и посие чедо своје тим мирисним весницима милог пролећа. И опет се измену слика. Она сва загрејана од ватре, журно спрема ручак, те и не опази да се кухинска врата отворила и на њих је ушла њезина ћерка, већ одрасла девојка, а за њом још неко, а тај неко је већ од неког времена врло чест а и мио гост у њихово] кући. Ћерка јој сва збуњена, једва промуца мамице, и у својој забуни чупка лиетиће са стручка љубичица, које је заденула на ирси.

Мама се окрену и за час иознаде у чему је ствар. „0 о децо, децо !“ вели, а при том се некако чудно смешка. „Госиођо, молим ва i помоз те нам, наговорите господина “ „Да мамице, говори тати.“ „Хајд, хајд! Али кад брже се споразуместе?“ Њих двоје се иогледаше. Она промуца: „Знаш мамице, он ми је донео љубичице —“ „А ха! љубичице су свему криве!“ Старица се слатко насмеја. „А шта је теби мамице ?“ зачу се мек, при јатан женски глас иза њезиних леђа, а старица се прену иза својих сањарија. Њезина кћи је њежно обгрли а и зет јој приђе. • „Јесу ли вам много квара починили они несташци ?“ пита зет, а старица се тек онда сети својих унучади. „Међер сам ја ипак остарила“ помисли у себи. У том се поново отворише врата, а на њих уђе њезин муж, весео и здрав старчић, а за њим још неко, кога у сумраку не могаде познати. Но што очи не видеше, то срце проказа. „Милане!“ кликну старица и загрли свога сина, који је пре две године отишао да сврши науке и сад се као свршен вратио. „Ево ти нрвих љубичица“ рече старац кроз сузе „Е твоја унука те је предварила“ вели старица. А син се насмеја. „Та гле и ја сам ти до нео један стручак, јер знам да ти је то најмилије цвеће“. И преда јој трећи стручак љубичица. „Ипак су моје биле прве“ рече мала унука поносито. Даница БандиК.

Даница Бандић.

КОВЧЕЖИЋ.

ГЛАСНИК.

Из Освна нам јављају, да је одржан добро посећен скуп госпођа, које су решиле, да се оенује добротворна Задруга Српкиња, У једно је изабран одбор од 16 гоепођа, који је себи изабрао за нредседницу гђу Ану В. ЂурђевиИа, за подпредседницу гђу Јелу П. РадовановиНа, за благајкињу гђу Милу В. РадовановиЛа, а за тајника г. проФ. Уроша Поаови£а. У првој сед-

ници одборској састављена су друштвена правила и поднешена земаљској влади на потврду. Сретан почетак! Желимо најлепшег успеха! Српска добротворна задруга Српкиња Сомборкиња приређује 22. Фебруара (6. марта) забаву са дилетантском нредставом и певањем уз пријатељеко суделовање месне српске омладине. Чист ириход намењен је задружној благајници. Сриска женска добротворна задруга у

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 3.